Сребреница: У потрази за истином

12.09.2009
E-новости » Микеле Алтамура

Etleboro

 

 

ИНТЕВЈУ: Стефан Каргановић, предсједник Удружења историјски пројекат Сребреница 

 

 Да ли историју пишу освајачи или малобројни храбри борци за истину, да ли они који манипулишу истином или они који је негирају? Тешко је наћи одговоре, готово једнако тешко као и саму истину. Један од бораца и истраживача истине је и наш саговорник, Стефан Каргановић, човјек који је свој рад посветио расвјетљавању стварних догађаја у Сребреници. Предсједник Удружења историјски пројекат Сребреница (http://www.srebrenica-project.com) и правник по струци (Indiana Unversity, Bloomington, Indiana, USA) заједно са бројним стручњацима из Србије и свијета окупљеним око ове невладине организације, истражује факте који још више расвијетљавају почињене злочине у Сребреници и околини. Удружење историјски пројекат Сребреница (Stichting Srebrenica Historical Project), основано у Холандији, на својој интерент страници представља сакупљене материјале, публикације и ангажмане који су послужили да се прича о Сребреници сагледа у контексту правде, а не оптужбе само једног народа. Идеја Алије Изетбеговића о трговини територијама Жепе и Сребренице, глорификована под НАТО интервенцијом,  уобличена је у термин „геноцид у Сребреници“ на чему је западна политика годинама градила стигматизацију српског народа.

 

 

 

 

 

Сматрате ли да је Сребреница историјски или политички догађај или је у питању геноцид како се о томе говори у јавности?

По мом мишљењу Сребреница је једна монументална људска трагедија која се нажалост не третира као таква, него се политички вулгарно користи годинама у политичке сврхе. То је свакако недопустиво и неопростиво. Ми као невладина организација не сматрамо да се у Сребреници догодио геноцид, али се свакако догодио масовни злочин, врло озбиљних размјера, који се мора разматрати у контексту не три или четири дана у јулу 1995. године, него у контексту цијелог сукоба на подручју Сребренице од 1992 – 1995. године. Највећим дијелом у том периоду страдали су српски становници у селима око Сребренице, међутим, пошто је прилазак питању Сребренице чисто политички, патње српског народа се уопште и не помињу. Наше удружење ствара свеобухватну и контекстуалну, а не селективну евиденцију насиља између заједница у тој области за вријеме рата. Фокусирамо се на злочине почињене над српским цивилима, не зато што смо им наклоњени, него зато што су они до сада били игнорисани.

 

Које активности спроводи Ваша организација како бисте расвијетлили питање Сребренице?

Ми се бавимо истраживачком дјелатношћу, а наш крајњи циљ је стварање мирног суживота и помирење између српске и муслиманске заједнице које живе на територији Сребренице. Инспирисани смо радом Нелсона Манделе (Nelson Mandela) и служимо се његовим примјером као обрасцем како су Африканци поступили у сличној ситуацији. Они су формирали Комисију за истину и помирење, с тим што се из самог назива јасно види да утврђивање истине долази на првом мјесту, да би се онда могло доћи до помирења и суживота. Дакле, ми желимо да се званична прича о Сребреници исправи јер сматрамо да је погрешнa и нетачна. Мислимо да је само на темељу истине коју признају обе стране, у овом случају не говорим о политичарима него о обичном народу, могуће остварити трајан мир на тој територији. Битно је да се призна да су масовно страдали обични људи на обе стране. То би требали да буде полазна тачка.

 

Сматрате ли да је улога медија имала свој допринос оваквом схватању приче о Сребреници?

Сматрам да су медији имали пресудну улогу у стварању приче о Сребреници. Управо су медији створили лажну слику о догађајима у Сребреници која одговара политичким смјерницама неких моћних свјетских фактора.

 

Да ли су људи на Западу коначно схватили шта се заиста десило у Сребреници?

Не, уопште нису схватили и што је трагично они ни не покушавају да схвате. Наш је задатак,  и наравно Владе Републике Српске, да ту иситну преносимо најширој јавности на Западу.

 

 

Постоје бројне невладине организације које су финансирале и још увијек финансирају масовне сахране које се сваке године одржавају на јубилеј Сребренице, стварајући тако прави политички спектакл. Шта мислите о томе што су неки тужиоци Хашког трибунала, заједно са неким важним политичарима, присуствовали тим комеморацијама и шта мислите о њима и њиховој улози у том спектаклу?

За мене је то један политички карневал. Њихова улога је врло мизерна и биједна. Такви политчари се на тај начин сами морално деградирају. Да су искрени, да имају моралну оријентацију, ако су дошли 11.јула у Поточаре, преноћили би па би 12.јула дошли на српску комеморацију у Братунцу који се налази само три километра од Сребренице. Чињеница да они иду само на једну комеморацију, а заобилазе другу, јасно доказује њихову ниску политички пристраност.

 

 

Вјерујете ли да Република Српска коначно на прави начин почиње реаговати на све неистине изречене према српском народу?

Да, она заиста почиње исправно да реагује и за то морам да дам признање премијеру РС, Милораду Додику. Он је човјек велике енергије, изузетних способности и класичне српске храбрости. Мислим да без њега тих помака не би било. Међутим, сви ми који смо заинтересовани за истину о Сребренци морамо стално да опомињемо Владу Републике Српске да рад на том питању мора неуморно да се настави. Какве год успјехе ми постигли, не можемо себи дозволити луксуз да сами себи честитамо и да престанемо са радом. Овај рад на расвјетљавању истине је исцрпљујући, али неуморно га морамо наставити. Необично ми је драго да су се и људи из Италије, земље која ми је јако драга и у којој се увијек осјећам пријатно јер цијеним хуманост Италије и  италијанског народа, заинтересовали за ово питање. То је нешто заиста важно што говори да је Италија стварно једна велика земља,  у моралном смислу те ријечи. Ово је још једна чињеница више да су пријатељска осјећања која је је српски народ увијек имао према Италији и њеном народу потпуно оправдана. 

 

Микеле Алтамура