30.07.2010
E-новости » Биљана Вукичевић

Etleboro

Након што јој је прије пар мјесеци пропала вечера коју је организовала за своје блиске пријатеље, Педија Ешдауна и министра иностраних послова Велике Британије, Вилијама Хага на којој се требао консолидовати акциони план за приједлог Педија Ешдауна као новог високог представника за Балкан, бароница Кетрин Ештон је одлучила да се сада мало боље организује. Да ли је оно што је објавио британски Дејли Телеграф  још једна вечера или су то празни планови британске дипломатије, још се шпекулише. Идеја је већ названа „тајни план баронице Ештон“. Исто као и прошли пут, овај можда још и више, бароница је чврста у настојањима да свог пријатеља Педија предложи за мандат „моћног представника ЕУ за БиХ „.

 Циљ овог плана је да се хитно спроведу реформе  кроз такозвани „тајни план“ усмјерен прије свега против премијера РС, Милорада Додика. Шпекулише се да је план саставила бароница Ештон, али из његовог контекста у свему томе се виде прсти Ешдауна и Вилијама Хага, двојице политчара увијек блиских Сарајеву. Жели се успоставити потпуна контрола над БиХ и спровести борба против такозваних hardliner”, припадника тврде линије, оних који се сматрају највећом опасношћу и препрепком за спровођење реформи. Ако се погледају њихове намјере у hard маниру тоталне контроле БиХ, онда се они не би требали питати ко су ти hardliners”. Да ли су „тврди“ они који својом политиком силе воде политику коју називају демократском или они који поштују вољу народа?

У чланку објављеном у Дејли Телеграфу, портпаролка Ештонове, Маја Коцијанчич, изјављује да „апсолутно не постоји никакав тајни план за БиХ“.Нема тајног плана. О БиХ се дискутовало у понедјељак на састанку Савјета за послове са иностранством. Ова дискусија ће се наставити и у току љета након чега ће се извршити ревизија вањске политике Службе за спољну акцију“, потврђује Коцијанчић. Она тврди да ће након вањске политике за западни Балкан бити сасвим јасно шта ће се одредити као приоритет. Са друге стране, не чини се посве јасно оно што изјављује портапролка Ешдонове узимајући у обзир бароничине вечере и „њене“ идеје да се „постави моћан представник ЕУ са задатком да прогура уставне реформе“. Њен приједлог је да унутар нове дипломатске канцеларије ЕУ, високи представник извршава надлежности Савјета министара ЕУ и уоквиру њих може да забрани путовања и замрзне финансије свима онима који буду „опструисали“ реформу. У дипломатским круговима ЕУ се потврђује да „нове мјере“ које је предложила Ештон могу бити усмјерене против било којег политичара у БиХ, укључујући и премијера РС. Како је могуће да се негира постојање неког плана који већ има наслов:“Сљедећи кораци у БиХ са јачим присуством ЕУ и јачањем политике ЕУ“, у којем се како потврђују европске дипломате, након октобарских избора ствари одмах морају узети у своје руке. „Предложена идеја ће бити остварена од стране ЕУ оне који треба да добије важнију међународну улогу у БиХ“, пише у поменутом документу на основу којег слиједи и приједлог да нови представник ЕУ треба да узме улогу високог представника за БиХ који је имао ингеренције у БиХ на основу Дејтонског споразума из 1995. Као дио Нове дипломатске службе,он би водио мисије мира у БиХ и ЕУПМ-а. Представник би имао улогу да „помаже земљи да успостави сигурну демократију на свом европском путу ка еуроатлантским институцијама“.Слушајући ове ријечи присјећамо се слике из 1586, „Слијепац води слијепца“, Питера Бројгела, јер је управо сљепоћа европске и међународне заједнице довела БиХ, али и саму себе, на руб пропасти. Зато се не чини нимало чудно што се поново појављује име Педија Ешдауна, особе која је савршена да бичује и уништи и оно мало доброг што је остало у БиХ, на темељу чега би оставио простора новим градитељима и „слободним зидарима“. Оно што жели да гради Ештонова је „ново демократско друштво засновано на мултиетничности“, заборављајући да су управо мултиетнички проблеми ти који су подијелили БиХ, а сада дијеле и саму ЕУ. Након Косова у зору европског сепаратизма Ештонова тражи мултиетничку државу што имплицира, ону централизовану, пошто надамо се зна да је БиХ годинама мултиетничка и састављена из два ентитета на основу Дејтонског споразума, што очигледно више никоме не одговора. У дипломатским круговима говори се о улози Педија Ешдауна неког ко би могао да елиминише све политичаре који се „не слажу са идејама које стижу из Брисела“. На првом мјесту је премијер РС, Милорад Додик којег би Кетрин Ештон са својим драгим пријатељем Педијем требала казнити. Оно што потврђују одређени дипломате из Европске Комисије је то да је план већ завршен прије десет дана и да ће постати оперативан на јесен, тако да није баш тачно оно што изјављује Коцијанчићева. У исто вријеме дешава се још једна анти-српска офанзива на Балкану. Офанзива на оне који очигледно једини опструишу потпуно пресељење НАТО трупа у ову регију. Са изјашњавањем суда у Хагу прихвата се унилатерална независност и сецесија Косова, ускраћује се право на екстрадицију ратних злочинаца у случају Ганић, отворено се нападају политичари, а у исто вријеме се говори о демокрацији и интеграцијама. Чак иако припада оним јачим, Велика Британија није једина која треба да одлучује о судбини БиХ. Тиха дипломатија Њемаца, Француза и Руса на другој страни би могла да изврши утицај на много ширу политику коју можемо да назовемо оном европском. Права Европа је изгубила душу, али ипак наставља да паметно размишља какве би посљедице овакав тип плана могао да донесе, а то је прије свега нестабилност регије. Па није ли то управо оно што се и жељело са вехабијама и фундаменталистичком политиком из Сарајева који служе за такве провокације дуги низ година? Са још једном провокативном вечером бароница Ештон жели да унесе немир у душе народа у БиХ, прије свега оног српског, како би их страхом натјерала да у октобру гласају другачије. Психолошки рат још увијек на дјелу одузео је вољу народа у БиХ да донесу одлуку и реагују сами. Без вјере у будућност, препуни разочарења да могу живјети као нормални људи у остатку Европе упали су у стање апатије и безвољности да изграде нешто што се може одупријети диктату који стиже са свих страна.

 Предсејдник РС , Рајко Кузмановћ изјављује да РС неће прихватити никакву иницијативу од стране Кетрин Ештон која је уперена против српских званичника. „Уколико би се ова још незванична сазнања показала као тачна, то би представљало велики корак уназад и не би било прихваћено од домаћих снага",нагласио је Кузмановић додајући да свакако није захвално коментарисати написе у страној штампи у вези тајног плана Ештонове. Предсједник Кузмановић сматра да биЕУ ову земљу требало да третира као слободну и суверену, а не да се према њој односи као према протекторату и колонијалној територији“. Политика Велике Британије не може бити много удаљена од њених колонијалистичких коријена. Чак и данас вођена свјежим снагама младих вођа, увијек иза себе има Royal Familly, сентиментално уљуљкану у британској империји. Премијер Дејвид Камерон тренутно борави у посјети Индији, највећој бившој британској колонији у намјери да продуби пријатељске и пословне односе између ове двије државе, али у исто вријеме декларише једну ограничену политику према емигрантима. Тако је и сам Камерон упао у амбис неодређене политике коју ни сами Индијци не знају како да схвате, али чини се да су  Европљани из вањске политике Велике Британије ипак добро схватили које су праве британске намјере на Балкану. Чини се да је чврста политика класе колонијалиста заразила и самог британског премијера Камерона, оног интелигентног, префињеног и образованог демократу са напредним идејама, јер ни он се не устеже да напада Француску и Њемачку због дуплих стандарда у погледу Турске. Камерон тако у току своје посјете Турској изјављује да ће се снажно ангажовати да Турска уђе у ЕУ, „јер она постаје „велика сила“ која ће помоћи чвршћим везама ЕУ и Блиског Истока“. Камерон изјављује да се „Турска налази у срцу Европе“! Гријеши ли он то у географској или геостратешкој терминологији? “Кад помислим на све оно шта је учинила Турска за Европу, као савезнички партнер, и на све оно што чини данас у Авганистану заједно са ЕУ, осјећам љутину да неки успоравају њен напредак на европском путу.“, отворено изјављује Камерон. Ако је тако, онда британски премијер сигурно може да схвати колико тек горчине има Балкан у историјским ситуацијама рата и крви због свега онога шта је учинио за историју Европе. Очигледно је да премијер Камерон може да едуцира све оне балканске експерте који долазе на Балкан не знајући ни ко овдје живи и на тај начин скине љагу срамоте са студената, будућих дипломата са британских Универзитета и катедре за политику и међународне односе на којима студенти мисле да на Косову живе Алжирци, да је Чешка у Југославији, а да је Тито био званичник Отоманске Империје, како је то потврдио њихов професор Флоријан Бибер. Преклињемо премијера Камерона, бившег студента Eton and Brasenose College, Oxford, дипломираног политичара, филозофа и економисту, да помогне својим будућим дипломатама који мисле да је Југославија преживјела захваљујући чињеници да још од античког доба није имала ниједног "правог", великог непријатеља који би могао озбиљније да је угрози. Још један будући британски политиколог сматра да је држава Југославија формирана 1929. године од Краљевине Срба, Хрвата и Чеха. По мишљењу тих младих људи који ће сутра кројити политику неке земље, Југославија је била састављена од осам Република укључујући и двије – Косово и Војводину, док је Косово насељавало 95% Алжираца и већ 600 година било независно! Слом Југославије је започео када је Слободан Милошевић желио да окупира Дубровник, главни град Хрватске! За њих је источноевропски регион само мјесто занатлија или радника на воћним плантажама, а Балкан легло криминалаца. Слушајући све ове интелигентне изјаве молимо и бароницу Ештон да са оним новцима које намјерава замрзнути непослушним босанским политичарима плати преостале вечере, али да на њих убудуће ипак позове и неког правог ескперта за Балкан. Можда би у кризи властитих људских ресурса помоћ ипак требали пронаћи у народу који вијековима живи на Балкану.

 

Биљана Вукичевић