01.09.2010
E-новости » Микеле Алтамура

Etleboro

Садашњи руски амбасадор у БиХ , Алкесандар Боцан- Харченко постао је више познат јавности када је именован у међународну преговарачку "тројку" која је покушала да ријеши статус Косова, заједно са Американцем Френком Визнером и Нијемцем Волфгангом Ишингером. У својој богатој дипломатској каријери био је од почетка укључен у дипломатске процесе који су пратили распад бивше Југославије. Боцана-Харченка сматрају за једног од врхунских стручњака Русије за регион Балкана. У јавности је виђен као велики професионалац, особа благог и  сталоженог карактера, изражене покретачке енергије и врло одлучан у својим ставовима. У интервјуу за наш медиј говори о политичко-економским питањима, важним  како за БиХ, тако и за регију Балкана.

Русија је увијек сматрала да би канцеларију ОХР требало затворити. Са продужењем мандата високом представнику Валентину Инцку, ово се очигледно неће ускоро десити. Шта мислите који су били главни разлози што канцеларија ОХР још није затворена?

Прије свега, мислим да је ово одлично питање јер се требају нагласити двије ствари. Као прво, не бих могао рећи да је Русија увијек сматрала да треба затворити канцеалрију ОХР-а, јер у фази након Дејтона је познато да је Русија подржавала 

Ако међународна заједница жели ефикасну сарадњу са БиХ, онда би и она сама морала ефикасно дјеловати. Морамо тражити гдје је извор проблема. Желимо ли наћи неко вјештачко објашњење или искористити сваки проблем у смислу уставне реформе, онда би то могло да буде схваћено као покушај прилагођавања сваког проблема само једном циљу.
ОХР и присутност високог представника. Сматрамо да је у једној фази он одиграо значајну и суштинску улогу у смислу провођења Дејтона. Наравно, често смо имали и различите елементе прилаза одређеним питањима. То је нешто што увијек постоји у међународној заједници. Савјет за имплементацију мира је у фази након Дејтона је био доста дјелотворан. Он је углавном омогућавао да се усагласе различити прилази одређеним питањима у оквиру међународне заједнице. Међутим, посљедњих година од почетка дискусије у Савјету за имплементацију мира, Русија се залагала и подржала идеју трансформације ОХР у мисију ЕУ. Русија је пристала да се то деси у току 2007. године и сматрали смо да је то потпуно логично, с обзиром на евроинтеграције као стратешки циљ БиХ и унутрашње политичке прилике. Сматрам да овакав европски тренд природно подразумијева или претпоставља да ЕУ игра још снажнију и значајну улогу уз могућност сарадње са земљама које нису чланице те уније.

Друго, што се тиче унутрашњих прилика сматрамо да тренутно бонска овлашћења уопште нису прилагођена промјенама, што показује низ примјера у задњих неколико година. Сва питања би се требала рјешавати путем преговора, од питања снабдијевања струјом, па до питања о неким евентуалним уставним промјенама. Наглашавам да би се све то требало рјешавати у оквиру и на линији дијалога и тражења компромиса. Водећу улогу у реализацији овога требала би одиграти ЕУ уз сарадњу са Русијом, САД и Турском, као и свим осталим државама значајним за БиХ и регију у цјелини.

 Значајан дио овог питања је везан за продужење мандата Валентина Инцка. То је врло важан детаљ, јер још једном желим да објасним да се ради о продужетку мандата високог представника у својству специјалног представника ЕУ. Као што знате он има двије улоге. Сматрам да се овај продужетак за наредних дванаест мјесеци десио управо због тога што вјероватно ЕУ жели ускладити неки процес са високим представником. У сваком случају мандат високог представника се рјешава у Савјету за имплементацију мира уз сагалсност Савјета безбиједности УН. Мислим да су могуће и неке акције међународне заједнице након избора , али тренутно нико још не зна детаље . Могуће је да евентуално и Савјет за имплементацију мира одлучи да угаси ОХР и прије завршетка продуженог мандата Валентина Инцка као специјалног представника ЕУ.

 

 Често се у међународним круговима говори да је БиХ „несигурна земља“. У посљедњем извјештају Стејт  Дипартемента потврђено је да „ РС  успорава све напоре да се побољшају оперативни капацитети у БиХ у борби против тероризма и његом финансирању“. Шта Ви сматрате каква је безбједоносносна ситуација у БиХ?

Прво, морам да кажем да Русија сматра да је БиХ сада заиста стабилна земља и да не постоји никакав ризик од сукоба. БиХ је и у смислу војно-политичке стабилности доста стабилна држава. Наравно, постоји још низ питања и политичких усаглашавања на којима треба радити. Као и свака земља послије тешког рата БиХ и даље осјећа посљедице тог сукоба, иако је прошло много година. У том смислу руководство БиХ, као и руководства ентитета, морају поклањати пажњу и проблему тероризма према чему Русија можда има израженији осјећај на основу властитог тешког искуства. Проблем тероризма је свакако тежи проблем и ми сматрамо да су посљедњи догађаји привукли пажњу и показали да таква опасност ипак постоји  и она не би требала да буде занемарена. Сматрамо, и убијеђени смо, да у оквиру садашње структуре власти постоји потпуна могућност за сузбијање таквих догађаја. Кључ проблема је сарадња између свих одговарајућих институција.

Унутар Републике Српске су заузели одлучан став, а одговрајуће институције у РС су спремне и способне да раде на  ефикасном сузбијању тероризма. Постоји разумијевање и у Центру у Сарајеву као и у Федерацији БиХ. У току мог разговора са минстром безбиједности Садиком Ахметовићем такође сам примијетио сам одлучност. Ипак, ако желимо да сузбијемо тероризам онда морамо прихватити и важну улогу међународне заједнице у рјешавању овог питања.

Ако међународна заједница жели ефикасну сарадњу са БиХ, онда би и она сама морала ефикасно дјеловати. Морамо тражити гдје је извор проблема. Желимо ли наћи неко вјештачко објашњење или искористити сваки проблем у смислу уставне реформе, онда би то могло да буде схваћено као покушај прилагођавања сваког проблема само једном циљу. Наша сарадња у погледу антитероризма тада неће бити ефикасна. Оптужбе РС у овом смислу су апсолутно неприхватљиве и необразложене. Ово бих могао прокометарисати једном руском пословицомда се ствари желе пребацити са здраве главе на болесну“

 

Постоје бројне спекулације о постојању тајног плана Кетрин Ештон за БиХ.  Да ли заиста постоји пројекат Европске комисије да се створи нова дипломатска структура за вањску политику састављена од специјалних функционера? Каква је позиција Москве у погледу политичког пројекта из Брисела, прије свега оног Кетрин Ештон?

Када сам претходно говорио о одлуци Савјета за имплементацију мира која се односила на транзицију ОХР у Мисију ЕУ, желио сам да нагласим да је Мисија ЕУ била замишљена и још прије реформе у ЕУ.

За Русију је суштински важна примјена одлука Савјета за имплементацију мира, а са тим иде и затварање ОХР-а и преношења мандата на Мисију ЕУ. Што се тиче форме и модалитета како ће се ово одвијати, наравно да ће о томе да одлучује ЕУ. За нас као чланицу је најбитније да ЕУ у било којем својству мисије, делегације или било чега другог, не садржи бонска овлашћења. Ово је доста одлучно, али мислим да сам већ нагласио став Русије у погледу бонских овлашћења која не би могла да се пренесу на Мисију ЕУ. Уз то такође мислим да се и сама ЕУ у потпуности слаже, јер сам више пута чуо да се питања европске интеграције не ријешавају никако уз бонска овлашћења и наметнута рјешења. Свакако да ЕУ има своје полуге узајамног усаглашавања и сарадње са БиХ у смислу учлањења БиХ у ЕУ.

 

 Често се у РС наглашава улога Русије, понекад и од стране самих партија да ли због предизборне кампање, да ли због вањске политике или због осјећаја неке сигурности.

Односи Русије са РС су односи у оквиру Дејтонског мировног споразума, али свакако да са српским народом имамо историјске везе. Могао бих да кажем да можда у нашим везама постоји нека додатна боја или тон који више улазе у сферу културе и оног што називамо духовношћу. То апсолутно постоји. Врло добро се зна да  политички Влада РС има разлога позивати се на Русију, јер ми чинимо све напоре да смањимо притисак међународне заједнице.  За нас је неприхватљива атмосфера која се ствара годинама и у којој се стално оптужује РС. Што се тиче наших пројеката у РС, а ради се о великим инвестицијама, они су потпуно усаглашени и потпуно транспарентни. У односу са Владом РС немамо никаквих проблема, а наши послови се одвијају уз пуну професионалност и потпуно равноправно. 

 Према анализама које смо објавили у нашем медију Osservatorio Italiano, у БиХ се води прави рат за одређене енергетске инфраструктуре. У случају терминала Плоче постоје многи политички притисци од стране Велике Британије. Какво је Ваше мишљење о томе? 

Према мојим сазнањима терминал Плоче је још из периода бивше Југославије имао велику важност за економски и енергетски развој цијеле регије. Не бих тренутно говорио о неким конкретним плановима Русије који су везани за луку Плоче.

Врло добро се зна, а ми то и не кријемо, да је за Русију Балкан један од кључних енергетских смјерова. Свакако да у овоме узимамо у обзир и БиХ. У енергетском смислу овдје радимо веома активно. При томе мислим на пројекат Зарубежњефта у РС као и на заједнички пројекат компаније Зарубежњефт и Газпрома који је везан за истраживање налазишта нафте на територији РС. Зарубежњефт има и већих и ширих планова за инвестиције. Када сте споменули економско-енергетски рат, наша жеља, али прије свега и предност, је да не водимо никакав економско-политички рат, него да водимо нормалну конкурентску борбу у оквиру тржишне економије. Наравно, да је то такмичење тешко и да га морамо темељити на правилима. Руске компаније, прије свега Зарубежњефт,  потпуно су спремне за такво отворено такмичење. Међутим, постоји проблем да се понекад желе створити вјештачке препреке. Тренутна препрека је недостатак правог рјешење за продају бензина. Продаја је могућа на  основу дозволе овдашње Владе, а изговор за неиздавање дозволе  је тај да бензин још увијек није по европском стандарду. Морамо признати да разлике још увијек постоје,али треба нагласити да су оне минималне и апсолутно нису штетне ни за возила ни за људе. Зарубежњефт има добро познат, транспарентан и убрзан план побољшања квалитета производа. Њихов посао је веома тежак, јер су рад започели у Рафинерији која је била потпуно девастирана.

Енергетски пројекти Газпрома на Балкану се проширује и на Црну Гору, Македонију и Албанију. Да ли би ова регија могла да постане раскрсница гасовода као алтернатива оној у Турској?

 Ово питање је питање од ширег значаја и волио бих га коментарисати само у оквиру БиХ. Свакако, ако погледате пројекат Јужног тока, онда видите да он представља шири европски пројекат. Свака земља кроз коју пролази Јужни ток има свој дио у њему. За нас је од ширег политичког и ширег економског значаја рјешење свих питања која понекад доводе и до одређене политизације, а у ствари су техничке или технолошке природе. Да се вратим на БиХ и на претоставку да је земља веома заинтересована за снабдијевање плином, а плин је одувијек био од виталног значаја. Значај ове сировине биће још већи уз даље пројекте и економски развој. О томе сам разговарао и са премијером РС и са премијером ФБиХ. БиХ се свакако не може искључити из пројекта Јужни ток уз варијанту неког новог прикључка. Географска основа Јужног тока је већ одређена, а што се тиче БиХ и можда других држава на Балкану, колико је мени познато, ради се о могућности прикључења овом главном току. Рјешења могућих опција су на владама у БиХ. Овом приликом позивам  да се донесу такве одлуке без неког превеликог трошења времена, с тим да руска влада и Газпром своје одлуке принципијелно заснивају на основу економске ефикасности. 

 Многе анализе регије Балкана говоре о Југосфери, друге рецимо о такозваном „Балканском Шенгену“, док ЕУ сматра да је регионализација, тј., стварање макро-регија Европе потребна за енергетске коридоре. Према Вашем мишљењу, будућност је у континуираним подјелама ових простора или у регионалном уједињењу без унутрашњих граница?

Наравно уједињење и интеграција без граница. Проблем је што свако питање одмах буде исполитизовано. Када је у питању неки пројекат који има значај за цијело тржиште БиХ, а ако се на примјер почетак примјене пројекта реализује у РС, онда се увијек у јавности појави мишљење да Русија жели помоћи или помаже РС или Србима да добију већу независност. Или још једно мишљење, да подржавамо само РС. Не, ми од почетка имамо у виду значај пројекта за цијело тржиште. Ја овим путем позивам сва руководства да сами не изазивају дезинтеграцију. Већ сам вам био споменуо одлуку о бензину, ако нема дозволе да рафинерија Брод ради и у Федерацији то аутоматски значи подјелу тржишта. Русија жели да пружи свој допринос јединственом тржишту. Са нашим пројектима не стварамо коридоре нити покушавамо распарчати териоторију. Ако неки дио нафтовода или гасовода иде преко РС или имамо тамо рафинерију, то не значи да наш пројекат гасификације није на цијелој територији БиХ.

 

Микеле Алтамура