04.11.2010
E-новости » Биљана Вукичевић

Etleboro

Квалификација да БиХ није у основном интересу америчке администрације, периодично се негира од стране америчких дипломата, оних који и данас имају велики утицај у међународном политичком амбијенту. Преко једне од најјачих група, Билделберг,( Bildelberg)  гдје су многи од њих чланови, одлучује се о територијалној композицији земаља, социјалној карти, економији и свему ономе што би требало да постане једна реална слика модерног друштва. Тако се полако обистињују ријечи Хенрија Кисинџера (Henry Kissinger), бившег америчког предсједника из његове  књиге „Дипломатија“( Diplomacy) у којој потврђује: „Није важно шта је тачно, него је важно шта се представља као истина.“

 

Истина коју је о БиХ рекао српски и хрватски народ, да држава не може да преживи као централизована, није имала никакву тежину у односу на ријечи које су се могле чути од Кисинџера прије пар мјесеци када је рекао да „је БиХ вјештачка творевина у којој су три народа натјерана да живе заједно, гдје би најбоље рјешење било подјела на три дијела гдје би сваки дио могао да се у догледно вријеме припоји сусједним земљама“.

 

 

Том приликом Кисинџер је негирао и постојање јединствене босанске културе, језика који се назива „босански“, гдје БиХ може само да буде административна јединица коју чине Срби, Хрвати и Босанци и која је вјештачки настала у бившој Југославији, а захвљујући западним силама глупо призната.“ Једна друга Кисинџерова истина је и она да би било добро да се формира једна муслиманска држава и остави другима могућност стварања својих независних држава које би се могле прикључити у догледно вријеме Србији и Хрватској, као најбољи могући начин да се ријеши национално питање у регији. Ове идеје нису ништа друго него оне које су пристизале од стране Билделбег гурпе која је одговорна за најважније ствари у међународној политици, међу којима оснивање ЕУ,  НАТО бомбардовања, али и побједа предсједника Обаме. Групу чине чланови различитих краљевских породица, управних одбора банака, нафтних компанија или представника војног сектора и од 1954.се периодично састају да одлуче о свјетскохј политици. Основни циљ је стварање јединствене свјетске владе са четири уније: европском, америчком, азијском и афричком. Билделберг група има своје планове на глобалном ниво, али и на регионалним нивоима, међу којима је и балканска регија која би се требала подијелити по принципу националних држава. Ово је већ виђено у случају бивше Југославије, али је идеја још увијек актуелна у случају БиХ и Косова. На основу ове идеје БиХ би требала да се подијели на три државе: српску, хрватску и муслиманску. За Косово, према плану групе Билделберг, су била два плана: подјела по кантонима без обзира на географска питања и други принцип по основу већинског становништва. Још један дипломата и бивши амерички амбасадор у Хрватској, који је такође много везан за Балкан, Вилијем Монтгомери (William Montgomery), на исти начин као и Кисинџер потврђује све „грешке из прошлости“ које је починила међународна политика у погледу Балкана. Једанаест година након бомбардовања НАТО снага он потврђује да је то била „велика грешка“, али исто тако и да је „ БиХ пропала држава у којој ништа не функционише и да једно од рјешења може бити мирна дисолуција земље“. Монтгомери такође сматра да БиХ заједно са Косовом и Македонијом представља „нестабилну зону“ , у БиХ потпомогнута и Дејтонским мировним споразумом који још више оснажује такав немогући систем. Иако многи критикују идеју о независности РС, Монтгомери међутим, не искључује могућност да таква идеја може да буде подржана од стране српског народа на неком будућем референдуму. На тај начин и Монтгомери и Кисинџер имају сличне идеје дајући могућност да се ситуација у БиХ ријеши са три ентитета који би имали право на сецесију. „Никога у БиХ не треба присиљавати да остане у земљи која не функционише и због тога је једно од могућих рјешења оцјепљење Републике Српске и дисолуција земље", рекао је Монтгомери. То није далеко од његових ријечи које смо могли чути прије састанка у Бутмиру :"На примјер, ако један ентитет жели да се одлучи на самоопредјељење, он мора обезбиједити слободу кретања, слободну трговину, отворене границе, права мањинама... Не би било једноставно само тако прогласити независност, него се она мора детаљно разрадити, и у тим питањима би улогу наравно имала и међународна заједница", рекао је Монтгомери прије годину дана. Улогу међународне заједнице смо имали прилике већ видјети кроз неколико посјета високих званичника, али и посљедње изјаве команданта НАТО снага у БиХ , Дејвида Енијарта (David Enyeart) у којој је јасно нагласио да, “ ако се деси иста ствар као и прије петнаест година, НАТО је овдје.“ Интервенције које види Монтгомери, не оне војне него дипломатске путем канцеларије ОХР и бонских овлаштења у ситуацији могуће  „државне нестабилности“ , могле би да испровоцирају различите шпекулације шта заиста међународна заједница жели у БиХ. Посљедње Монтгомеријеве изјаве подсјећају на оно што се периодично могло чути од различитих дипломата такозване сиве еминенције. Монтгомери је напоменуо да у прилог дисолуцији земље иде и чињеница да Срби и Хрвати не осјећају БиХ као своју земљу и не желе да живе у њој. Одговарајући на питање да ли је у БиХ почињен геноцид, Монтгомери је рекао да не може да дефинише које су врсте злочина почињене, али да Бошњаци живе још увијек у прошлости. Чињеница да ли се у БиХ десио или не геноцид, могла би да промијени много тога у случајевима када се говори о агресији или улози жртве. Ово би требало да буде нека друга реалност или можда реалност која је представљена као истина на билделберски начин. Својим изјавама, којима с времена на вријеме успију да испровоцирају јавност, Кисинџер, Монтгомери и други функционери високе дипломатије настављају да до перфекције слажу коцкице поретка нових држава.

 

Биљана Вукичевић