11.03.2011
E-новости » Микеле Алтамура

Etleboro

Резолуцијом која је недавно донесена у Европском Парламенту тражи се од Црне Горе да објави све прилоге и документе који се тичу споразума са Италијом у вези далековода Тиват-Пескара Терна. Битку које су започеле НВО и удружења потрошача постављајући питање о заштити околине због реализације једног од најзанчајнијих италијанских енергетских пројеката на Балкану, овом Резолуцијом, чини се, подржава и сам Европски Парламент. Сада се већ полако наслућује нова улога Балкана у догађајима који су нарушили сигурносне енергетске токове након револуције у Сјеверној Африци, што је Осерваторио Италијано (www.osservatorio italiano.org) већ објавио у својим анализама.  

Тако се полако открива и мјесто Балканa које је годинама било скривено иза „жељезне енергетске завјесе“. Наиме, већ су се мјесецима одређене организације и НВО припремале за кампању против инвестиција које би требале руске и италијанске фирме реализовати у Црној Гори и на цијелом Балкану, а које су у супротности са интересима великих мутлинационалних компанја и англо-америчких лобија. Тако је створена јака Мрежа путем које би се афирмисала НВО, MANS, која је започела јаку анти- корупцијску кампању у сарадњи са такозваним независним новинама које су увијек биле у сукобу са Ђукановићевом Владом. Неке од тих новина су водиле и отворену кампању против инвестиција италијанских компанија A2A и Терна (Terna) опструишући тако сваки њихов пројекат и сваку њихову инвестицију.   

Open Society Institute:  Премда су НВО замишљене као вид транспареннтости и одбране права у цивилном друштву, са друге стране ову догму око саме мисије НВО нарушава чињеница да је Open Society Institute, финансирана од институција (донатори MANS-а) као Чарлс Стујарт Мот Фондејшн (Charles Stewart Mott Foundation),Фонд Рокфелер Брадерс (Rockefeller Brothers), Мајкрософт Корпорејшн (Microsoft Corporation),  Транспаренси Интернационал (Transparency International) али и Опен Сосајати Институт ( Open Society Institute) фондације филантропа Џорџа Сороша (George Soros).

 Његова контраверзна фигура је симбол модерне револуције у којој се користе синтетички алати на челу са дезинформацијама и информацијама добијеним контра-обавјештајним радом тајних служби. Прича о њему нас води до Холандских Антила, идеалног мјеста за скривање  посредничких off-shore компанија преко којих се перу фондови и који са обвезницама стварају новац попут библијске приче о Исусовом чуду „хљеба и рибе“. „Радите како ја кажем, али не како ја радим“,  управо је прича са којом се проповједа борба против корупције и сукоба интереса, док се унутар те приче крију велике контрадикције. Не треба заборавити да је управо ових дана Сорош Фонд Менаџмент (Soros Fund Management) основао приватним капиталом Силвер Лејк Крафтверк (Silver Lake Kraftwerk) који финасира у фирме из сектора обновљивих енергија, електричне мреже и енергетску ефикасност. Осим тога Сорошева Quantum Fund је фондација за коју се везује бишва америчка државна секретарка у Клинтоновој влади, Медлин Олбрајт (Madeleine Albright). Фондација се бави контролом удјела у APR Energy, фирми која опскрбљује електричном енергијом, прије свега земље у развоју, са инвестицијама у вриједности од 250 милиона долара.  

Револуија застава свих боја; Сукоб интереса MANS-а у односу на оно што прокламује са кампањом о транспарентности италијанских енергетских инвестиција, врло је очит чак и ономе ко је помислио да је то све урађено из добрих намјера. Они се неуморно боре у име такозване демократије која не постоји чак ни у Америци, а ни у било којој другој земљи на свијету. Какву ће онда побједу извојевати НВО и Open Society Institute финансиране са милијардом долара годишње који су пристигли из мрачне баштине Сороша. Ако се присјетимо мало историје ове фондације онда ћемо свакако примијетити да је њен највећи допринос био финасирање револуција 90-тих година које су „отвориле земље у транзицији према либерализму и демократији“. Свакако да онда није тешко разумјети циљ ове кампање која се крије под велом правде и псеудо-дмеократским вриједностима. Са друге стране, се производе несугласице у већ несигурним друштвима стварајући тако незадовољство и слабост. Борба против корупције постаје тако алат са којим се поткопавају неформални и прешутни договори склопљени између народа, политичких елита или цијелих друштава на основу којих се изградила унутрашња равнотежа у земљама које имају врло комплексну ситуацију. Таква појава је већ годинама евидентна на цијелом Балкану. Да би се све ово остварило користе се средства модерне технологије и комуникација, као што су друштвене мреже или стандардизовани језик у облику слогана или синтетичких идеала које прокламују млади и анонимни лидери, медији или новине, а све у сврху интереса великих компанија. Са друге стране, много новца се слива у касу предвиђену за кампање борбе против корупције и криминала и за финансирање такозване невидљиве машинерије која је десна рука у овом прећутном global-english програму без идеја, али са великим митом о корупцији и сукобу интереса. Ипак,  када нешто крене по злу отварају се морална питања која доводе до манипулисаних протеста и сукоба у којима учествују хулигани, незапослени или ветерени рата. Све ово се користи да би се дестабилизовале владе, манипулисале масе и тако на власт довела класа политичара који ће подржавати непоштену тржишну конкуренцију и на тај начин одстранити алтернативне пројекте. Ово није ништа друго него врста тихе лустрације која не пролази преко институција, тужилаштава или законским путем. Тако се демократија претвара у бедем иза којег се сви скривају користећи уцјену као главно оружје да би бескрупулозно остварили своје пројекте дивље приватизације и колонизације.

Дезинформације и сајбер криминал: Дуга је прича о момцима који су бомбардовали неку земљу како би наметнули свој систем закона, моћи и утицаја и оних који и даље настављају да плету своју мрежу како би проширили своју зону утицаја. На Балкан свакодневно пристижу милијарде долара од различитих удружења и институција која се слијевају у касе и благајне организација попут International Crisis Group, Human Right Wacht, Transparency International. Те организације тако шире своју мрежу путем медијских кампања, стварајући досије и картотеке кроз разна истраживања која спроводе. Све се то затим поставља на интернет странице што омогућава даљи проток информација које се користе преко локалних медија како би се нападали локални политичари или стране фирме које су потенцијални нови инвеститори. Тренутно се води прави рат у којем дезинформација представља право оружје сајбер криминала, док је права информација у овом случају једино оружје за одбрану. Већ дуже вријеме Osservatorio Italiano објављујући низ чланака о пројекту Викиликс (Wikileaks), који је такође финансиран од Open Society Institute као „машина порука“, путем које се треба уништити концепт „тајног документа“ и разбити свака баријера филтера за информације које долазе из неке институције. Ово што смо одавно дефинисали као „невидљиви криминал“ показује колико је опасно његово право лице. Мисли се на нове ратове како би се контролисали нафтни и енергетски ресурси у Сјеверној Африци потпомогнути циљним медијским ударима. Нажалост, они који раде у овим организацијама нису ништа друго него саучесници у врло озбиљном злочину. Еклатантан примјер који се у послиједње вријеме појавио у јавности је и откриће „масовне гробнице у Либији“ у августу 2010. Без умањивања стварних жртава рата у Либији, видео снимке које су објављене, приказују гробље као масовну гробницу. Овакве суптилне разлике увијек су се користиле када би се неко желио представити као злочинац. 

Против Италије се склапа мозаик и користи типично клеветничка политика како би се обновила зона утицаја на Медитерану. Организован је прави ратни поклич против премијера Берлусконија, а његове ТВ куће и сукоб интереса постају предмете вишегодишњих расправа и прави објект мржње. Међутим, у исто вријеме нико више и не говори о афери Murdoch и планетарној контроли информација против које нико није подигао ни један прст. Очито клеветање Италије треба да значи да Италија не треба да се повуче, него да одговори на овакве нападе и да створи властито тијело заштите својих фирми које инвестирају у иностранству. Италија своје фирме треба да брани са поносом и достојанством, а саме фирме не би требале да се дијеле него паметно уједињују око јединственог центра и тако створе снажну базу коју чине „фирме-институције-грађани“.

 

Микеле Алтамура