15.09.2011
Eкономија » Танјуг

Etleboro
Драматични покушаји спасавање Грчке од банкрота. Слабе шансе да ће Кина спасавати ИталијуНемачка канцеларка Ангела Меркел покушала је јуче да утиша гласове о неизбежном банкроту Грчке, док су САД испољиле растућу забринутост због неспособности еврозоне да реши дужничку кризу, јавља Ројтерс. Меркелова је, узнемирена изјавом њеног заменика Филипа Реслера да „не би требало да буде забрањено размишљати” о начинима за решење кризе у еврозони, укључујући могућност „контролисаног банкрота”, тржиштима поручила: „Рекла сам – ако евро пропадне, пропала је и Европа. То се односи на тренутну ситуацију и зато би сви требало да пажљиво размисле пре него што почну да говоре. Нису нам потребни нови поремећаји на финансијским тржиштима јер је неизвесност већ довољно велика.”
Маркелова је у радио-интервјуу рекла да Европа чини све што је у њеној моћи да избегне грчки банкрот и позвала политичаре своје коалиције да пажљиво бирају речи како би се избегло узнемиравање финансијских тржишта. Упитана да ли би банкрот Грчке значио крај евра, она је одговорила: „Користимо сва оруђа која су нам на располагању да то избегнемо.” Називајући европске изазове „историјским”, Меркелова је додала да треба учинити све како би се еврозона очувала „јер би веома брзо видели домино ефекте”. Меркелова и француски председник Никола Саркози разговарали су у понедељак телефоном, а за данас је путем конференцијског линка заказано конферисање и са грчким премијером Јоргосом Папандреуом. Амерички председник Барак Обама изјавио је групи шпанских новинара да лидери земаља еврозоне морају тржиштима да покажу да преузимају одговорност за кризу. Слабости глобалне економије трајаће све док се проблеми не реше, рекао је он, додајући да су проблеми Шпаније и Италије озбиљнији од грчких. Тржишта са великом извесношћу очекују банкрот Грчке. Атина је у међувремену саопштила да има готовине за само неколико недеља и да – уколико не добије нову траншу кредита од осам милијарди евра – у октобру неће моћи да исплати плате и пензије. Поверење тржишта 17-члане зоне доживело је додатни удар јер Италија мора да исплати највиши принос на своје петогодишње државне обвезнице од како је ушла у еврозону 1999. Шеф „Фијата” упозорио је да систем евра „може да искочи из шина” уколико лидери ЕУ не успоставе контролу над кризом. У Италији полако губе наду да ће Кина ускочити у помоћ куповином државних обвезница, што је Рим тражио и око чега се званично преговарало. Кинески лидери неколико пута су понављали вербалну подршку Грчкој, Португалији и Шпанији, али речи охрабрења до сада нису пропраћене неком спектакуларном акцијом. Кина је почетком године држала тек седам одсто државних обвезница чланица еврозоне, пише француски економски лист „Трибун”. Тржишта су нервозно реаговала на дебате међу немачким политичарима поводом Грчке и њене могуће суспензије из зоне евра. Главни економиста „Ситигрупа” Виљем Буитер изјавио је да би излазак Грчке био „финансијска и економска катастрофа” како за Атину тако и за преосталих 16 чланица. Такав корак имао би озбиљне економске последице и политичке импликације за читаву ЕУ и за глобалну привреду. „Чим би Грчка изашла, тржишта би се усмерила на земљу, или земље, које би биле следеће”, каже Буитер. Маркелова је рекла да ће еврозона тек 2013. имати одговарајуће процедуре, када се успоставе стални механизми решавања криза. Њујоршка берза на отварању није забележила значајнија померања вредности акција због опреза инвеститора изазваног европском кризом. Танјуг