25.09.2011
Eкономија » Политика

Etleboro
Нерешена политичка питања могла би негативно да утичу на нове инвестиционе одлуке, каже Михаел Шмит, први човек привредне коморе Немачке у Србији
Нико није очекивао да ће посета немачке канцеларке, која је углавном имала политички карактер, покренути нове инфраструктурне пројекте, каже у разговору за „Политику” Михаел Шмит, директор Делегације немачке привреде у Србији (коморе), одговарајући на питање да ли ће се нешто променити у српско-немачкој привредној сарадњи после недавне посете немачке канцеларке Београду. Он сматра да се економски односи Србије и Немачке добро развијају, али напомиње да постоји бојазан да би нерешена политичка питања могла негативно да утичу на нове инвестиционе одлуке. – Из досадашњег искуства је познато да би свака сумња у даље приближавање Србије ЕУ, било да је то оправдано или неоправдано, навела немачке инвеститоре да почну да заобилазе Србију – указује Шмит. Михаел Шмит, који је на челу Управног одбора Немачког привредног удружења у Београду, једног од највећих билатералних привредних удружења у нашој земљи, подсећа да су немачке компаније у протеклих десет година у Србији инвестирале више од 1,5 милијарди евра. Поред тога, са више од једне милијарде евра донација, Немачка је и даље највећи билатерални донатор наше земље, пре свега у областима инфраструктуре, као што су енергетика и водопривреда. Поред тога, Немачка је Србији пружила и значајну додатну подршку кроз разне заједничке донаторске облике ЕУ. Чињеница је да је Немачка већ више од 10 година поуздани привредни партнер Србије и да ће тако остати и убудуће, верује Шмит. Већина немачких предузећа, од којих су нека активна и у Србији, заинтересована су, пре свега, за услове пословања и тржишне могућности у Србији независно од тренутне или дневне политичке ситуације у земљи. Како немачка предузећа оцењују пословање у Србији? – Резултати анкете о пословном окружењу, коју је међу готово 200 предузећа својих чланица у пролеће ове године спровело Немачко привредно удружење у Београду, показали су позитиван тренд у односу на 2009. и 2010. годину – одговара Шмит. – Ово је нарочито изражено због досадашњег бума немачке привреде, од којег су Србија и многа наша предузећа имали и даље имају користи. Поменућу, као пример, да је, у међувремену, извоз Србије у Немачку порастао за 21 одсто. Многи учесници анкете надали су се економском опоравку Србије, тако да готово две трећине предузећа очекује веће приходе у 2011. него у прошлој години и уједно желе и теже да повећају инвестиције и број запослених за скоро 40 одсто у односу да протеклу годину. Међутим, тај почетни оптимизам полако опада, ако узмемо у обзир актуелну ситуацију у светској економији и европској зони, као и због, у међувремену, ревидираних прогноза економског пораста за Србију и Немачку. Када је реч о намерама немачких инвеститора и да прошире своје пословање у Србији, Шмит истиче да се мора имати на уму да је већина у почетној фази свог пословања. Додаје да то сигурно важи за две трећине предузећа од укупно 30 компанија са немачким капиталом, које су претежно извозно оријентисане. Међу њима су велика имена врхунских средњих предузећа, као и породичних фирми, које у току развоја својих пројеката пролазе кроз различите стадијуме, почев од куповине земљишта за будуће производне локације, изградње нових фабрика, па све до обуке својих радника. – Због тога Србија ове фирме треба да „негује и пази” као пупољке који би тек у долазећим годинама у потпуности требало да процветају – наглашава наш саговорник. – Да би имала корист од тренутних економских дешавања, својим добрим и стабилним економским и политичким условимаСрбија мора да се наметне и издвоји не само од конкурентних тржишта у региону, већ и суседних региона, као што је Северна Африка. За немачке инвеститоре Србија је, пре свега, интересантна производна локација, поред осталог и због квалификованих кадрова, приступа тржишту, као и политике Владе Србије која подржава нове инвестиције. – Србија је тренутно на 58. месту на листи извозних партнера Немачке. Са својим централним географским положајем и близином ЕУ и ЦЕФТАрегиону, она је интересантно тржиште за немачка предузећа у овом региону. Немачке компаније имају могућност пословног ангажовања у областима инфраструктуре (енергија, животна средина, саобраћај), трговине на велико и мало, здравства, пољопривредне и прехрамбене индустрије, у којима ваша земља има велики потенцијал. Али, уједно, Србија мора много шта да надокнади и у технолошком смислу да би постала међународно конкурентна, а познато је да су немачки производи и технологија међу водећим на светском тржишту. Ипак, директор Делегације немачке привреде у Србији тврди да наша земља ни близу није искористила своје предности. – Примера ради, немачка предузећа су у Мађарској, која је сличне географске величине, уложила 12 милијарди евра и запослила 200.000 људи – указује Шмит. – Реалне могућности увећања српско-немачке размене су много веће. Зато је веома важно да се у обзир узму све критике које су произашле из наше пролећне анкете. А у пролећној анкети представници немачких компанија су нагласили да Србија може и мора да учини више у гарантовању правне сигурности за све учеснике на тржишту, да обузда криминал и корупцију, да модернизује администрацију, смањи бирократију. Нарочито да више улаже у будућност – у образовање и инфраструктуру. Александар Микавица -------------------------------------------------------------------- Контитек гради фабрику у Србији Хановер– Немачка компанија „Контитек” објавила је јуче да ће уложити више од десет милиона евра у нову фабрику у Србији. У фабрици у Суботици, која треба да почне да ради половином идуће године, производиће се црева за аутомобилску индустрију која ће користити европски произвођачи аутомобила за погонске системе. До 2016. друга „Контитекова” фабрика у Србији требало би да има 300 запослених. „Суботица је на добром месту за наше потрошаче. Услови на тржишту рада су такође добри”, истакао је директор „Контитек флуид технологије” Матијас Шенберг додајући да ће та фабрика бити близу сестринских у Сегедину и Темишвару. Фабрика ће се градити на површини од 7.000 квадратних метара у слободној зони, у индустријском парку Мали Бајмок. „Контитек” наводи и да ће уговор о градњи бити потписан најкасније у новембру, као и да ће град Суботица и држава Србија обезбедити подршку инвестицији. „Контитек” је 2009. у Србији купио предузеће „Колубара универзал” и од тада у Великим Црљенима, у близини Београда, производи транспортне траке за тржишта централне и источне Европе. Компанија „Контитек флуид технологија” је у 2010. години продала производе за 1,12 милијарди евра. Бета Политика