29.10.2011
Глобус » Политика

Etleboro
Медији уверени да је за лоцирање бившег либијског вође заслужна разграната немачка обавештајна мрежа на Блиском истоку
Немачка обавештајна служба, БНД, омогућила је НАТО-у да лоцира штаб пуковника Муамера ел Гадафија, открио је хамбуршки недељник „Шпигл” одмах после хватања бившег либијског шефа државе у Сирту. Иако је портпарол БНД-а Дитер Арнт то демантовао, писање „Шпигла” о улози БНД-а у откривању пуковника Гадафија и вест о закаснелом откривању руске шпијунске мреже у Немачкој, уз помоћ ЦИА, отвориле су широк простор расправама. Да ли је влада у Берлину свесно кршила устав зарад остварења виших политичких циљева? Да ли су САД омогућиле руским агентима да уходе наменску индустрију немачког савезника, не обавештавајући Берлин о шпијунажи за коју су знали од хапшења агенткиње Москве Ане Чепмен, пре више од годину дана? Познато је да БНД деценијама надзире северну Африку и Блиски исток, по налогу и под контролом ЦИА, па је Гадафијево кретање лоцирано за НАТО две недеље пред коначни обрачун. Географски подаци о његовим пребивалиштима, међутим, „процурили” су у САД дан пред хватање Гадафија. Израз „процуриле” каже да су информације „незванично” прослеђене. Немачки устав, наиме, забрањује размену обавештајних података са савезницима, уколико они воде рат против треће државе. ЦИА и БНД тврдили су обавештајни пазар, по принципу карташке игре: карте се откривају, једна по једна. Из Берлина је, најпре, прослеђена вест Ленглију да БНД зна где се крије Гадафи, али да податке може да проследи само уз одобрење владе, с обзиром на уставну забрану. Влада у Берлину, опет, проследила је дипломатским каналима у Вашингтон да је спремна да проследи информације – под условом да буде рехабилитована као поуздани савезник. Претходно је дошло до размимоилажења САД и Немачке, с обзиром на то да се Берлин суздржао од изгласавања одобрења за напад на Либију у Савету безбедности УН. Подаци о разлозима и о току обавештајне трговине потичу из окружења „зараћених” лагера у БНД. После одлуке Ангеле Меркел да не продужи уговор садашњем председнику службе Ернсту Урлау, не би ли на то место довела демохришћански опредељеног наследника, заратиле су присталице владајуће странке и социјалдемократа, који доминирају службом. У обе централе БНД-а, у Берлину и у Пулаху крај Минхена, истиче се да обавештајно-политичко надметање траје откако је Ангела Меркел преузела дужност канцеларке у другом мандату. Изостале су вести које су раније пристизале трансатлантским каналима. Тако и овог пута: руска шпијунска мрежа у Немачкој откривена је са пуном годином закашњења. У тренутку када су Американци схватили да Немачка задржава информације о Гадафију, понудили су размену и открили имена и пребивалишта брачног пара који је, како се сумња, био активан у Немачкој – по налогу руске обавештајне службе за иностранство – СВР. У координисаној акцији специјалне јуришне полиције ГСГ-9 ухапшени су средовечни супружници – шпијуни који су прослеђивали информације далеко агилнијих шпијуна. Тек када су Немци пристали на трговину и проследили податке о пребивалишту Гадафија у Сирту, ЦИА је одала остале чланове московске мреже. У врзином колу шпијунаже, трговина сазнањима представља начин куповине политичке наклоности. Епизоди америчко немачког надметања, дакле, не би се придавао толики значај, да не упућује на битнији садржај: како је ЦИА убедила БНД да службује по налогу Ленглија у региону? Прислушкујући везе БНД-а, ЦИА је још давне 1961. године дошла до сазнања да је немачка обавештајна мрежа на Блиском истоку, са централом у Дамаску, практично остала у истом саставу као и у време Хитлера. У Дамаску су дејствовале десетине најтраженијих гестаповаца, са знањем и благословом БНД-а. Најпознатији нациста који је поштеђен казне био је тражени злочинац Франц Радемахер, водећи официр БНД-а у Сирији. БНД му је саветовао, а касније забранио да се преда суду! Радемахер је као високи представник Берлина наредио 1941. године стрељање 1.300 Јевреја у Београду, а у извештају који је тек прошле године обелодањен у јавности забележио је: „Јевреји стрељани, трошкови транспорта избегнути.” Милош Казимировић Политика