29.10.2011
Балкан » Политика

Etleboro
Огњен Прибићевић: Предлог Меркелове је највише изненађујућа понуда. – Предраг Симић: Узор за такву могућност већ постоји на Балкану, а то је Охридски споразум у Македонији
У јавност је јуче процурела још једна од многих идеја које у овом тренутку, судећи према бројним изворима, круже Европом за коначно решење проблема на северу Косова. Ивица Дачић, заменик премијера обелоданио је да је Ангела Меркел, немачка канцеларка, која је летос у Београд донела поруку да Срби морају да угасе институције, на ручку упитала: „Зашто Косово не би било и федерација?” Док се разликују у оцени да ли је таква замисао остварива, овдашњи аналитичари се слажу у мишљењу да се коначно решење не може ускоро очекивати. На наше питање колико би федерација на Косову била прихватљива за Београд, односно Приштину, Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Немачкој, чак каже да је све то „далеко од реалности”. Истичући да је ово само једна од понуда које су у оптицају, „додуше највише изненађујућа”, он наглашава да се сада „са својим идејама и моделима просто нуде и разне државе, зато што су сви свесни колико је север Косова велики проблем”. Са друге стране, он за овакву идеју, како каже, нигде није чуо нити је видео, па указује и на то „да је сада све што се говори о политичком животу у функцији некакве изборне кампање у Србији ”. Он, истовремено, подсећа и на Ишингеров предлог из новембра 2007. године, који, како истиче, није прошао ни у Београду ни у Приштини. Планом Волфганга Ишингера, европског посредника у преговорима за статус Косова, био је предвиђен, подсетимо, такозвани неутрални статус Косова, који се темељио на уговору две независне немачке државе из 1972. године. Без помињања речи „статус”, било је предложено да се споразум између Београда и Приштине односи на сарадњу и консултације о извесном број области, попут економије, трговине, спречавања криминала, али и то да Косово мора да се консултује са Србијом и о мањинским питањима и заједничким границама. „Колико је мени познато, канцеларка је говорила о потреби проналажења некаквих нових и креативних решења, што не би било ово решење које се тиче немачке федерације, будући да је оно старо и познато, а мислим и да би то било врло тешко примењиво на случају Косова. Немачка је федерална држава са 16 покрајина. Те покрајине су изузетно самосталне, практично jе све на њиховом нивоу, осим финансија, спољне политике и војске”, објашњава Прибићевић. Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, нешто је мање искључив. Он каже да то „у овом тренутку за Србе на Косову може бити решење, које се указује далеко на хоризонту”, а да узор већ постоји на Балкану, који представља Охридски споразум у Македонији. Објашњавајући да су федерације мање-више и стваране због захтева за аутономијом, односно државношћу у оквиру заједничке државе појединих етничких група и да у Европи постоје модели које нису баш чисте федерације, попут Тирола и Северне Ирске, у којима постоји неки специјални статус, али и елементи федерализма, он наглашава: „То није немогуће решење и није да је то неизводљиво. Међутим, проблем је у томе што ће то Приштина, по сваку цену, желети да спречи, као и поделу Косова. Са друге стране, „идеја федерализације или конфедерализације мало је непријатна и за Београд, јер би такво решење подразумевало и признање федерализованог Косова, за шта још не постоји воља у Београду”. Косовски министар иностраних послова Енвер Хоџај рекао је да је решење за север Косова Ахтисаријев план и да би он могао бити примењен од наредног месеца. Хоџај је, у интервјуу бечком „Стандарду”, навео да ће на северу бити могућа само примена плана о аутономним правима за Србе, те да су други уступци искључени. „Треба да се концентришемо да се реше проблеми, а не да се праве нови”, рекао је министар спољних послова Аустрије Михаел Шпинделегер, после разговора са потпредседником Владе Србије Божидаром Ђелићем. Шпинделегер је и пре јучерашњег сусрета са београдским званичницима пренео да подржава идеју о отварању нове међународне дебате. Тим поводом, Прибићевић пита: „Зашто би западне силе од оног, за шта сматрају да је готова ствар, правиле вересију?” и додаје да ће „у непосредној будућности морати да се разговара о статусу Косова између Београда и Приштине, наравно уз посредовање земаља Квинте”, а „потребно је јако много времена да би се дошло до неког прихватљивог решења”. Шпинделегеров предлог Симић види као део међународног мозаика који се у овом тренутку слаже. „Све ће зависити од истрајности, пре свега, Срба на Косову и њихове вештине да маневришу у овим сложеним условима, да не подлегну провокацијама са албанске стране, која ће покушати да по сваку цену спречи федерализацију, конфедерализацију, поделу или било какву врсту разграничења Косова”, истиче он. За Београд је ту ситуација нешто мање драматична, јер у питању је кандидатура за чланство у ЕУ, за коју, како каже Симић, многи сматрају да неће бити тема у децембру. Биљана Чпајак ---------------------------------------- Посланици различито о Меркеловој идеји Шефица посланичке групе „За европску Србију” Нада Колунџија каже да треба размишљати и разговарати о свим могућностима и идејама које могу допринети разрешењу проблема на Косову и Метохији. „Не видим да је нешто проблематично уколико се представници политичких странака или владе јављају са идејама да се нешто разреши, нити је то доказ нејединства владе. Она ради јединствено на решењу проблема на КиМ”, рекла је Колунџија. Посланик Српског покрета обнове Александар Југовић, међутим, каже да је једино реално решење Ахтисаријев план. „Поједини политичари говоре шта је било на неком ручку, требало је да саопште и какав је био мени. То је нереално и неозбиљно”, оценио је Југовић. Заменица шефа посланичке групе „Напред Србијо” Јоргованка Табаковић рекла је новинарима у парламенту да је, на велику жалост, судбина Косова постала тема једне вечере, где се успут „као следеће јело на менију” помиње једно од решења за Косово. Лидер Нове Србије Велимир Илић сматра да приче да Меркелова у неким неформалним разговорима предлаже нека друга решења за Косово „немају никакве везе”, јер се зна да је њихов циљ да Косово буде независна држава. Шеф посланика СРС Драган Тодоровић је мишљења да је такав предлог „потпуна бесмислица”. „Невероватно је да људи који би требало да воде рачуна о томе шта говоре, излазе у јавност са нечим што је противуставно”. -------------------------------- Албански аналитичари: Федерација – тмурна перспектива Косовска Митровица – Неџмедин Спахију, политички аналитичар из Косовске Митровице, за „Политику” каже: – Изјава Ангеле Меркел да север Косова постане федерација по узору на Босну и Херцеговину, која је модел пропале државе, у супротности је са немачком политиком. Пре бих рекао да је то идеја и модел политике Београда. Ја сам у више наврата истицао да би, уколико и евентуално заживи идеја федерализма или конфедерализма, што траже и Албанци у Македонији, то представљало пропаст и македонске и државе Косово. Била би то тмурна перспектива и за Албанце али и за Србе на овим просторима. Фатмир Шехоли, политички аналитичар из Приштине, сматра да Република Србија треба да схвати да је Косово независна држава, међународно призната од 85 земаља, чије су границе на Јарињу и Брњаку. Међутим, како наводи, званична Приштина треба да схвати да на северу Косова 95 одсто становништва чине Срби и да сходно томе треба изнаћи компромисно решење. Зато је, по његовом мишљењу, „најбољи модел – међународни надзор у ограниченом временском року, с тим што би се након тога, север интегрисао у оквире Устава Косова”. – Модел федерације је чиста бламажа и то је одавно завршена прича – наводи за „Политику” Фатмир Шехоли. Б. Р. Политика