30.10.2011
Балкан » http://www.danas.rs

Etleboro
* Може да се разговара о свему што узима у обзир независно Косово * Лидингтон ће охрабрити Србију да настави ка ЕУ * Цариници на Јарињу и Брњаку неопходни * Потребно време за паралелне структуре * Поделу ми нико у Београду званично није предложио
Дејвид Лидингтон, министар за Европу у влади Велике Британије, долази у званичну посету Београду у понедељак, 31. октобра. Основна тема његових разговора са високим српским званичницима, као и с представницима цивилног друштва, биће европске интеграције Србије, а главна порука снажна британска подршка политици проширења Европске уније. У контексту недавног Мишљења Европске комисије о кандидатури, министар Лидингтон ће охрабрити Србију да настави с корацима који ће омогућити позитивну одлуку Савета ЕУ у децембру - најављује у разговору за Данас амбасадор Велике Британије у Београду Мајкл Девенпорт. Зашто су Србији уопште потребна таква охрабрења? - Након великог посла који је Србија обавила од прошлог новембра, када је почела рад на Упитнику ЕК, укључујући пуну сарадњу с Хашким трибуналом, остало је још тога да се заврши, пре свега у области регионалне сарадње, као што и пише у Мишљењу ЕК. Волели бисмо да видимо да Србија испуњава те задатке, како би осигурала „зелено светло“ њеној кандидатури у децембру. Који су „задаци“ које Београд треба да обави у вези с Косовом како би добио статус кандидата? - Мислим да је Комисија била јасна. Пре свега, морамо видети конструктиван ангажман у бриселском дијалогу с Приштином, као и примену свих до сада постигнутих договора. Да ли ту спада и присуство косовских цариника на прелазима Јариње и Брњак? - То је предузето у примени договора о царинским печатима. У интересу и Србије и Косова је успостављање прекограничне слободе кретања, а од апсолутне важности за то је управо примена договора о печатима. Међутим, да ли је присуство службеника Приштине на прелазима у том смислу неопходно? - Цариници морају бити тамо, јер је Косово већ дуже време признато као самостална царинска зона. Као такво га је признала и Србија. У сваком случају, ово су теме о којима Брисел и Београд тренутно разговарају, а исход тих консултација би требало да буде поновни конструктивни ангажман у дијалогу с Приштином. Еулекс има своје царинике. Србија жели да они буду на прелазима, а не цариници Косова. Може ли то бити решење? - Наравно да Еулекс има своју улогу. Као што је ЕК навела у Мишљењу, пуна сарадња с Еулексом је неопходна како би Србија добила датум почетка преговора о приступању ЕУ. Дакле, ми очекујемо да дође до те пуне сарадње. Ипак, то не може да буде „замена“ за присуство цариника Косова на прелазима. Поновићу, њихов царински печат су признале и власти Србије. У сваком случају, ова питања су предмет актуелних разговора Београда и Брисела, чији исход не желим да прејудицирам, али сигуран сам да сви желе позитиван исход. Шта мислите о одлуци Срба на северу Косова да делимично уклоне барикаде за пролазак Кфора? Да ли је потпуно уклањање тих барикада неопходно да би Србија добила статус кандидата? - Тај мали напредак је добродошао, али није довољан. Желимо да видимо потпуну слободу кретања на целом Косову. Блокаде путева нису конструктиван развој догађаја и не помажу проналажењу решења. Мислим да су сви постали свесни да тако нешто није одрживо. Верујете ли да влада у Београду нема контролу, или пуну контролу, над барикадама? - Сви смо свесни да постоје контакти између представника Срба на северу Косова и представника Владе Србије, као и с председником Тадићем. Искрено се надам да ће поруке из Београда допринети проналажењу решења и смањењу тензија, а пре свега да се избегне икакво насиље. Важно је и да се сарадња Београда и Еулекса фокусира на заједничку борбу против организованог криминала, који је велики проблем у овом делу света. Ту мислите на криминал на северу Косова? - Организовани криминал не познаје и не поштује границе. Према вашем мишљењу, ако барикаде потрају и у новембру, да ли ће Србија добити статус кандидата? - Одлуку консензусом доносе владе свих 27 земаља чланица ЕУ, а мислим да су очекивања јасна - као што сам рекао, конструктиван повратак дијалогу и примена свих договора, укључујући царинске печате, али и, рецимо, онај о слободи кретања или о размени извода из матичних књига рођених. Морамо имати примену свих договора, од чега ће највећу корист имати грађани Србије и Косова. Да ли ће институције Србије на Косову, које Запад и Приштина зову „паралелним“, морати да се расформирају како би Србија добила датум почетка преговора о приступању? - За одређивање датума преговора, као што је ЕК навела, Србија треба да почне с применом споразума из низа области, попут телекомуникација и енергетике. Србија треба да покаже јасну спремност да поведе рачуна о структурама чије је постојање супротно међународном правном оквиру на Косову. Њихово постојање није одрживо и морамо видети конструктиван приступ у вези с тим питањима. Дакле, потпуно уклањање тих институција није неопходно да би Србија добила датум преговора, већ је потребан почетак њиховог уклањања? - Да све дође на своје место, биће потребно неко време. Оно што нам је неопходно су позитивни кораци у правом смеру. И то одмах. Укључујући, наравно, структуре на северу Косова. Потребно је и да се направе и примене договори у још неким областима, попут енергетике, што је такође директно повезано с поменутим структурама. Да ли су вам званичници Србије, у формалним или неформалним разговорима, помињали да се залажу за поделу Косова? - Свакако сам свестан јавне дебате која се води у Београду поводом различитих идеја, попут поделе Косова или разграничења. Званично ми ниједан представник власти Србије није навео поделу као решење за које се залаже, а наравно да има много неформалних дискусија о разним питањима. Позиција владе Велике Британије потпуно је јасна. Било какво мењање граница Косова није ни реалистично, ни конструктивно, ни од помоћи. Решења се морају тражити на другој страни. А мислим да има довољно простора да се пуном применом Ахтисаријевог плана заштите интереси и Србије и мањина на Косову, укључујући српску. То може бити основа за будућа решења. Шта званични Лондон мисли о „надоградњи“ Ахтисаријевог плана, такозваном Ахтисарију плус? - Отворени смо за све предлоге у вези с тим како тај план може бити примењен. Мислим да се та примена може обавити на различите начине. Да, наравно да смо отворени за такву врсту разговора. А, шта мислите о различитим неформалним идејама за север, попут специјалног статуса, међународне администрације, федерализације Косова? - Може да се разговара о свему што узима у обзир независност Косова. Важно је да се обезбеди апсолутно поштовање мањинских права на Косову, где су Срби у значајном броју и северно и јужно од Ибра. Што брже реформе, то више инвестиција Министар Лидингтон ће са званичницима у Београду разговарати и о привредним темама. Да ли је то најава јачања економске сарадње Велике Британије и Србије? - Британске компаније су све више заинтересоване за српско тржиште, а то интересовање биће још веће како Србија буде успешно решавала проблеме који отежавају долазак инвеститора, попут корупције, закона који се недовољно примењују, бирократије и компликованих процедура. Ових дана смо и у Лондону и у Београду имали врло успешне састанке посвећене привредној сарадњи. Области у којима постоји простор за значајан напредак су заштита животне средине, високе технологије, безбедносни сектор, пољопривреда, производња хране, транспорт... Контакти са опозицијом Шта мислите о Српској напредној странци и њиховој проевропској оријентацији? - Мислим да је добро то што је СНС прихватила важност европских интеграција и чланство Србије у ЕУ ставила у центар своје политичке визије. Као опозициона странка не могу то да у потпуности искажу у пракси, али мислим да правац којим су кренули треба охрабривати, као и да контакте које је СНС успоставила са званичницима у Бриселу и представницима политичких партија из земаља ЕУ треба поздравити. Имате ли контакте с вођством ДСС? - Апсолутно. А с представницима СРС? - Не са врхом странке, и не лично ја. Барикаде на северу Косова блокирају пут Србије ка ЕУ, оцењује лондонски Економист у најновијој анализи. Угледни међународни недељник наводи да су косовски Срби поставили блокаде јер желе да спрече да косовска полиција и царински службеници буду размештени на два прелаза са Србијом. „За Србе би то био први корак ка признавању независности Косова“, пише лист. „Тадић је хтео да Србија добије статус кандидата (за чланство у ЕУ) што би му помогло да поново буде изабран на пролеће. Опозиција се нада управо супротном. Немачкој и Француској се не жури да се ЕУ даље шири. Може ли се Тадић некако извући из овог теснаца? Он је мудар политичар, али је његов маневарски простор ограничен. А ако неки Србин настрада од булдожера Кфора, све опкладе отпадају“, упозорава Економист. http://www.danas.rs