14.11.2011
Eкономија » http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/289241/Raste-cena-udelu-drzave-u-NISu

Etleboro
Нафтна индустрија Србије (НИС) плаћаће већу накнаду за вађење нафте и гаса по завршетку улагања у реконструкцију рафинерије у Панчеву, крајем 2012. године, изјавио је саветник за енергетику премијера Србије Петар Шкунрдрић. Он је казао да је уговором о продаји НИС предвиђено да се услови пословања не мењају док се не заврши ревитализација постројења, а то значи до краја 2012. године. Шкундрић је додао да ће ново постројење за "хидрокрекинг" омогућити да рафинерија нафте у Панчеву производи деривате квалитета као и друге нафтне компаније у Европи.
По усвајању новог закона о рударству, рудна рента за нафту и гас биће повећана са три на седам одсто прихода од продаје. Шкундрић је казао и да је доласком Гаспромњефта за власника НИС, повучен низ стратешких потеза у реорганизацији система, повећана је експлатација домаће нафте, смањен број запослених и повећана финасијска дисциплина што је довело до бољих пословних резултата. Атрактивних предузећа за продају у Србији има. Она су на списку Агенције за приватизацију, али се налазе и на Београдској берзи. Списак је дугачак, нажалост много дужи него што је број потенцијалних инвеститора јер је криза учинила своје. До сада смо на основу продаје 1.643 предузећа приходовали 2,3 милијарде евра. Колико би још држава новца могла да добије непознаница је. Али, атрактивних има и то међу 650 фирми које су на продаји преко Агенције за приватизацију. На питање какав је профил данашњег потенцијалног купца, директор Агенције за приватизацију Владислав Цветковић за „Блиц“ каже: - То су људи који заиста имају идеју шта ће да раде и који се баве производном делатношћу. Више немате инвеститоре који су шпекулативно оријентисани и који би куповали зарад препродаје. Пуно је италијанских инвеститора заинтересованих за текстилну индустрију, али и друге делатности. Чак и домаћих који сматрају да своје ширење пословања могу да пласирају на неким индустријским капацитетима који су сада неискоришћени. Таквих хала и погона у Србији има много. Атрактивна је „Вискоза“ из Лознице, затим „Јатови“ хотели на Славији у Београду, „Вршачка пивара“, „Вршачки виногради“, „Југоекспорт“, „Будимка“, „Авала филм“, „Рудник“, „Јавор“, све су предузећа која би могла да нађу новог власника. Криза за оне који имају новац је идеално стање, јер су цене ниске, али већи је и ризик. Топ 10 земаља по броју купљених предузећа Земља - Број купљених Италија - 13 Словенија - 12 Грчка - 11 Црна Гора - 11 Швајцарска - 9 Аустрија - 8 Бугарска - 7 Кипар - 7 Хрватска - 7 Пољска - 5 Напомена: У обзир су узета предузећа код којих није било раскида купопродајног уговора - Наравно, изражавање интереса још не значи и да ће се куповина реализовати. Имате пример продаје удела у Телекому где није дошло до сагласности о цени. Инвеститори вазда прикупљају информације о томе шта је на продају и по којој цени. Реализовање продаје је већ нешто друго. Али генерално, вероватно се очекује да би цена могла да буде повољна с обзиром на стање у јавним финансијама - наглашава за „Блиц“ економиста Владимир Глигоров. Страним инвеститорима који се обраћају Агенцији за страна улагања и промоције извоза Србије (СИЕПА) најинтересантније области су индустрија хране и пића, аутомобилска индустрија, електроника и текстилна индустрија. - Инвеститор зна шта жели да конкретно ради. Они немају предрасуда, води их интерес. Више је разлога зашто су заинтересовани за Србију. Пре свега, имамо конкурентнију цену радне снаге него земље централне Европе, и и повољније пореске стопе. Не треба заборавити ни географски положај, као ни бројне споразуме о слободној трговини - истиче за „Блиц“ Милош Ћурчин, представник СИЕПА. Осим предузећа која су на продају из процеса приватизације, у понуди су и она која су на берзи, а нека од њих ће тек бити. Највреднија компанија на Београдској берзи јесте Нафтна индустрија Србије, а с обзиром на то да држава има значајан пакет акција од скоро 30 одсто, то је највреднији удео који држава има у неком предузећу котираном на берзанском тржишту. - Тренутно цео НИС вреди око милијарду евра, те је удео државе око 300 милиона евра. С обзиром на велики потенцијал раста акција НИС, услед брзог развоја, може се очекивати да ће држава својих 30 одсто акција продати по знатно вишој цени него што је продала иницијални пакет. У државном власништву је и 83 одсто акција Аеродрома „Никола Тесла“ и овај удео тренутно на берзи вреди око 140 милиона евра - каже за „Блиц“ Ненад Гујаничић, главни брокер „Синтеза инвест групе“. Држава контролише и највећу домаћу банку, Комерцијалну, у којој има удео од 42,6 одсто и који тренутно вреди око 70 милиона евра. Иако банке нису превише на цени услед глобалних збивања, чињеница је да је ово једина банкарска установа у којој би прилично лако могао да буде продат пакет акција, вероватно по вишој цени од тренутне. Осим ове банке, држава има већински или значајан мањински удео и у Поштанској штедионици, Креди банци, Чачанској, Јубмес, Агробанци, Привредној и Српској банци. - На списку атрактивних је и „Енергопројект“, највећа домаћа грађевинска компанија, где је државно власништво 33 одсто, а који сада вреди свега 13-14 милиона евра, након великог пада цене акција од почетка године. Примамљиви за инвеститоре су и „Тигар“, „Ласта“ и „Симпо“. Држава је доминантан акционар у „Тигру“, али та компанија не спада у већа акционарска друштва по тржишној капитализацији па удео од 34 одсто тренутно вреди око три милиона евра - истиче Гујаничић, док би неколико милиона евра тренутно могло да се добије и за уделе у „Ласти“ и „Симпу“. На крају, међу вредним су и јавна предузећа, али нека од њих држава не жели да продаје, док за друга нема јасну стратегију да ли би требало да мењају власника. Бета, Блиц http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/289241/Raste-cena-udelu-drzave-u-NISu