19.11.2011
Глобус » Политика

Etleboro
Европски званичници настоје да излаз из кризе која је тешко уздрмала ЕУ пронађу код источног суседа
Европска унија спремна је да помогне модернизацију руске државе. Али, заузврат, источни сусед мора у том процесу да се „демократизује и постане предвидиви партнер у међународној и енергетској политици. Једино тако Русија може да нађе своје место у демократској Европи и да користи слободе и благодети које овај савез пружа својим чланицама”. Све поменуто стоји у једном документу који су сачинили шефови дипломатија Немачке и Пољске – Гвидо Вестервеле и Радослав Сикорски – а односи се на заједничку позицију у вези са развојем општеевропске политике према источном суседу. Немачко-пољски предлог, који је у јавност пустио варшавски дневни лист „Газета виборча”, требало би да се нађе на столу и осталих европских министара иностраних послова на предстојећем скупу у Бриселу. Времена су тешка, ЕУ мора да изађе из финансијске кризе у коју је запала уколико жели да опстане као заједница држава и да и даље функционише у том смислу. Али Унија у том послу мора да води рачуна и о Русији, о њеним интересима, потреби за новим технологијама, савременијим пословањем, тржиштима ван „старог континента” која само кроз сарадњу са унијом може да обезбеди, већем утицају на глобалном финансијском тржишту... Постављати услова било коме чија подршка ти је важна, чини се, није прави пут за сарадњу. А управо такав је нацрт документа који су срочили Вестервеле и Сикорски. Они, наиме, од Москве траже „гаранције међународне безбедности, функционисање правне државе, поштовања људских права, слободу медија, поштовање демократских вредности”… исто оно што је Русији замерано у време идеолошке конфронтације од пре неколико деценија. Двојица министара сматрају да се Русија, од совјетских времена до данас, и после свега кроз шта је прошла по распаду СССР-а, није променила – ни за јоту. Чак да је немачко-пољски двојац и у праву, мислити да ће на тај начин да одобровоље Москву и од ње извући неку пару, тешко да је добра тактика. Шта хоће Вестервеле и Сикорски? Тражећи од Русије гаранције у погледу међународне безбедности, као да заборављају да је западни војни савез НАТО, у чијим акцијама учествују и војници њихових земаља, на себе самовољно преузео улогу светског полицајца. Недавно је генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен чак затражио да ова организација своје акције спроводи и без сагласности Савета безбедности УН, што је до сада било обавеза. Када од Русије траже да функционише као правна држава заборављају да овом земљом управљају они који су изабрани на општим изборима, једнако као у Немачкој или Пољској. Садашња руска дума (парламент) и шеф државе поверење грађана су добили 2007, односно 2008. – и нико озбиљан ту одлуку није довео у питање. Поштовање људских права је нешто нејаснија категорија, али после бомбардовања Србије од стране НАТО-а 1999, између осталог и уз учествовање Немачке и Пољске, као и после недавног уништавања Ирака и Либије, тешко да две поменуте земље могу да се назову шампионима бриге о људским правима. Слобода медија је такође нешто о чему је могуће полемисати. Мало ко може писање московског дневног листа „Комерсант”, или програм телевизије НТВ, да оквалификује као – продржавне. То би заиста била увреда за тамошње новинаре, а реч је о најугледнијим руским гласилима. Узгред, „Комерсантом” и НТВ-ом руководе њихови власници, једнако као и у западној демократији. Руско друштво свакако није идеално, али које то данас јесте. Управо стога, а у ситуацији када многи светски аналитичари страхују од могућег распада ЕУ баш према моделу пропасти Совјетског Савеза из 1991, изгледа да је план двојице министара смишљен не зато да би Европи било лакше, него да се домаћој јавности скрене пажња са сопствених проблема. „Демократизација” Русије, према плану Вестервеле-Сикорски, сигурно неће финансијска задужења појединих чланица ЕУ смањити преко ноћи? Нити ће роба која се производи у земљама ЕУ бити конкурентнија у односу на кинеску или неку другу далекоисточну? На крају, тешко је поверовати да ће европски радници, чак и да се Русија „прилагоди” захтевима министарског двојца, пристати да им се убудуће за исти рад плаћа мање. Слободан Самарџија Политика