20.11.2011
Балкан » Политика

Etleboro
Циљ Тадићеве иницијативе у Лондону је да пронађе нов политички канал за разговоре о питањима која се тичу статуса Косова или барем гаранција за Србе у оквиру КиМ, каже Владимир Тодорић
Говорећи у лондонском Институту за стратешке студије председник Србије Борис Тадић рекао је да га посебно интересује споразум постигнут између Уједињеног Краљевства и Републике Ирске, као и практична решења која су уследила на основу тог документа. Због чега би тај споразум, о којем се у нашој широј јавности, иначе, мало зна, могао бити занимљив за Србију? Председник је то решење поменуо „као једно од функционалних решења територијалних спорова”, речено је за „Политику” из извора блиских државном врху. Упућени, пак, истичу како је тај споразум из 1998. године, потврђен на референдумима у Северној Ирској и у Републици Ирској, донео мир на те просторе и створио услове за нестанак подела. Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, објашњава, за наш лист, да је британски премијер Тони Блер, заправо искористио улазак Републике Ирске у Европску унију и „подржао тај улазак, да би, заузврат, добио сагласност за решења у Белфасту”. Белфаст је, подсетимо, главни град Северне Ирске, која је део Уједињеног Краљевства. Пре споразума „који је федерализовао УК”, католички националисти свим силама су настојали да Северну Ирску припоје Републици Ирској, док су протестанти заговарали решење по којем ова регија треба да буде у оквиру УК. Захваљујући договору, Северна Ирска, која је до тада била оптерећена насиљем, добила је аутономну владу са широком аутономијом у односу на централну власт у Лондону, а парамилитарне групе, од којих је најпознатија ИРА, одрекле су се оружја. Блер, касније био посредник у решавању блискоисточне кризе, говорио је, како је у то време преносила штампа, да је Северна Ирска важна лекција за Блиски исток. Према речима Владимира Тодорића, директора Центра за нову политику, оно што је председник Србије говорио у Лондону заправо је на трагу његове четири тачке, које би требало да буду оквир за мирно решење проблема (статус севера, положај Срба јужно од Ибра и питања манастира Српске православне цркве и имовине Србије, прим. а.). Тодорић сматра да Тадићева иницијатива има за циљ да пронађе неки нови политички канал за разговоре о питањима која се тичу статуса Косова или барем гаранција за Србе у оквиру Косова. „Пошто сада дијалог није канал за разговоре о тим питањима, мислим да председник покушава да се избори за нову политичку рунду преговора која би се минимум тицала гаранција Срба на северу Косова, односно побољшаног модела аутономије”. Упитан какве су шансе за то, наш саговорник одговара: „Ако нам је статус смисао живота, онда су за то мале шансе, али ако није, онда шансе постоје”. Сви они, каже Тодорић, гледају да у процесу решавања косовског питања прођу што јефтиније, па ако сматрају да је условљавање у вези са статусом кандидата довољно, онда неће бити политичког дијалога. Али, „ако Србија каже да је политички дијалог неопходан, без обзира на европске интеграције, прича је другачија”. У вези са Тадићевом изјавом у Лондону да Београд жели функционално решење косовског проблема и да жели да до њега дође што је пре могуће, али да су за то потребне гаранције у функционисање српске заједнице на Косову, Симић каже да би, формално, те гаранције требало да да Приштина, али да би фактички то морала да учини међународна заједница, која их је, према његовим речима, пружила и кроз Ахтисаријев план. „Дај боже да се постигне Ахтисари плус, али како ствари иду, чини ми се да се Београду жури да добије кандидатуру и да ће пристати на много мање од онога што би могао да добије да није кандидатуре”, каже овај наш саговорник и додаје да у Ахтисаријевом плану има неких елемената од којих би се могла направити некаква специфична аутономија за Србе, не само за оне на северу него и за оне на југу. Кад је реч о евентуалном компромису око косовског питања, у последње време издваја се став бившег регионалног представника УН за Косовску Митровицу Џералда Галучија, који предлаже „статусно неутралну имплементацију Ахтисаријевог плана за Косово”. Поводом молбе да прокоментарише овакав Галучијев став, Симић истиче да је битно оно што је заменик државног секретара САД Филип Гордон рекао у Конгресу – да нема поделе Косова и да Београд мора да се помири са реалношћу независног, мултиетничког Косова у његовим тренутним границама. Б. Чпајак Политика