20.11.2011
Р.Српска » http://www.blic.rs

Etleboro
Политичке и националне поделе, неповерење, лош животни стандард и неизвесна будућност - особине су Босне и Херцеговине 16 година од потписивања Дејтонског мировног споразума. Годишњицу обележава и чињеница да БиХ први пут после рата, на рођендан, нема формирану чак ни државну власт, што је, по многим оценама, најбољи показатељ стања у којем се тренутно налази. Једино у чему се све стране у БиХ слажу јесте да је Дејтонски споразум донео мир док су о даљој судбини овог документа мишљења у великој мери супротстављена. Поделе се најбоље виде и у одређењу државе према Дејтону: у понедељак, 21. новембра, у РС је нерадни дан, а у Федерацији БиХ као да се тог датума ништа значајно није догодило.
Декан Правног факултета у Бањалуци Витомир Поповић сматра да нико у БиХ није добио оно што је очекивао од Дејтонског мировног споразума. Поповић признаје да је Дејтон дао резултат тиме што је зауставио рат, али је и даље на снази поларизација између РС и ФБиХ. - Федерација сматра да Српска треба да нестане, да дође до централизације БиХ, као што је било пре 1991. године. Такође, ни односи у самој ФБиХ нису решени. Да је дошло до дефинитиве поделе 1995. Дејтонским споразумом, сматрам да би сада сарадња између РС и БиХ била много боља - каже Поповић. Он примећује да институције у БиХ углавном не функционишу, иако је на државни ниво пренето много надлежности са ентитета. - То може да упути на закључак да ће се ситуација заоштравати и да ће водити у правцу распада ове бивше југословенске републике ако не дође до децентрализације и до већег степена међусобног уважавања ентитета - закључује Поповић. Професор социологије на Бањалучком универзитету Брацо Ковачевић оцењује за „ЕуроБлиц“ да само мали број људи у БиХ и РС живи боље него 1995. године. - Дошло је до страшног социјалног диференцирања становништва на изразито сиромашне на једној страни, а на другој, преко политичких партија, до богаћења такозваних политичких елита. Такође, добар део људи који раде живе добро захваљујући кредитима. У економском смислу изгледамо попут Грчке. Питање је дана када ће све да попуца. Довољни су ситни потези Волстрита или неких сличних институција које контролишу банке и друге финансијске институције - уверен је Ковачевић. Он каже да су људи 1995. у мир ушли са великим оптимизмом, да ће ствари бити боље на социјалном и економском плану. Међутим, додаје Ковачевић, под притиском ММФ и Светске банке, дошло је до приватизације државне својине, која се, као и у свим земљама транзиције, претворила у - страховиту пљачку. - Осим овога, мало се тога у међувремену променило. И даље су остали политички и национлани антагонизми, међусобне мржње, нетрпељивости и неповерење народа, али и политичких лидера. Једино је Дејтонски споразум измењен тако што је доста овлашћења РС пренето на ниво државе под притиском међународне заједнице - каже Ковачевић. Директорка Центра за културу дијалога из Сарајева Сања Влаисављевић сматра да је највећа вредност Дејтонског споразума што је донео мир, али и да “све оно што се дешавало након потписивања Дејтонског споразума недвосмислено не доноси ни мир ни стабилност”. - Нажалост, непрестана инсистирања на променама Дејтонског споразума и непоштовање слова Дејтона не доприноси добробити БиХ и тога су свесни сви. Ако постоји политичка воља, пре свега да се РС уважава као равноправан ентитет, онда је то довољан услов да се крене напред. Докле год се омаловажава један од два ентитета, онда нема говора ни о ревизији споразума, али ни напретку у БиХ - сматра Влаисављевићева. Професор на Филозофском факултету у Мостару Миле Ласић такође сматра да је Дејтонски споразум вредан, јер је зауставио рат између народа који су “у невреме наумили правити националне државе на Балкану”. Међутим, он сматра да тај “споразум мора доживети својеврсну ревизију”. - Мора доћи до уставних промена које би биле компатибилне са оним шта нам предстоји, а то је пут ка ЕУ. Сами нисмо спремни на то јер политичке елите у РС мисле да је крај света у РС, Хрвати сањају обновљену Херцег-Босну, а бошњачке елите мајоризацију и већинску бошњачку државу у Федерацији. Све три концепције су изгубљене у времену и простору, због чега хитно треба променити парадигму и покушати нешто копирати из ЕУ - сматра Ласић. http://www.blic.rs