20.11.2011
Глобус » http://www.novosti.rs

Etleboro
Да ли ЕУ, после свих невоља којима је изложена, може да опстане у садашњем облику. Тренутна рецесија је открила дубоку политичку кризу у ЕУ НАЗИВ је и даље Европска унија, али у најмању руку део овог имена доведен је у питање. Има ли ЕУ смисла у старом смислу речи - питање је које израста над 27 звездица заједничке европске куће, паралелно са, већ одомаћеном, кризом. - Европска унија функционише само у одсуству економских невоља - уочава бивша европска комесарка Ема Бонино.
И док Европа, завијена у црно дужничком кризом еврозоне, стрепећи ишчекује да се нови, јачи, талас финансијских проблема свали на следећу чланицу Уније, испод површине вреба цунами не економске, већ политичке кризе од које зависи цео пројекат. Највећи светски трговински, европски, блок изграђен око заједничког тржишта 27 држава, са границама далеко порознијим за добра, капитал и радну снагу него било која друга трговинска област у свету, амбициозни је пројекат у коме су се тупиле оштрице глобализације, а капитализам добијао бенигнији изглед. Проблем је настао када је “европски социјални модел” прерастао у синоним врло скупог механизма који је постао циљ самом себи. ГРЧКИ ПРИМЕРГРЧКА елита је очигледно финансијски профитирала од ЕУ. Грчки народ, напротив, има дугачије искуство. Свакако, двадесетак година напретка... донело је добробит многима, али не свима. Економска интеграција широко је отворила врата грчке економије за друге Европљане, доводећи тиме читаве области грчке економије у тежак положај. Европски конкуренти преплавили су грчку економију у многим индустријама, а посебно су страдала мала предузећа. У Грчкој је увек било гласова против ЕУ. Актуелна ситуација их је ојачала. Ко ће да сноси трошкове нефункционисања европског система у Грчкој? Ако ЕУ треба да се спасе, ко ће да плати трошкове? Спас који је обећала Немачка, у име Европе, омогућава Грчкој да стабилизује финансијски систем и отплати бар део дугова Европи. Грчка плаћа штедњом, али цену не сноси грчка елита. Плаћа народ, који губи посао, пензије, плате и каријере - наводи се у анализи агенције “Стратфор”. Неки лидери ЕУ желели су да Европа и даље расте само како би задржала социјални систем старих пензија и бенефиција за незапослене. Колико лепе, толико нереалне жеље учиниле су да се, уз већ хронични “бермудски троугао” дугова, демографског осипања и смањеног раста, који дуго притиска ЕУ, Европа додатно суочила са кризом групе 17 земаља које користе евро. Више од огромног економског потреса, рецесија је открила дубоку политичку кризу у ЕУ, посебно када се дебата о спасавању заједничке валуте нашла у - ћорсокаку. Чињеница да су се кључне државе еврозоне, Француска и Немачка, сложиле да је потребна већа хармонизација унутар зоне евра, али не и око тога шта треба хармонизовати, открила је на како крхким ногама почива велики пројекат. Немачка сматра да евро треба да се спасе стриктнијим правилима позајмица, трошења и конкуренције, уз малу помоћ санкција према “непослушним” владама, које би могле де подразумевају замрзавање фондова за посустале, па чак и суспензију гласачких права у министарском савету ЕУ. Француска је за европску економску владу унутар сужене еврозоне, јер председник Никола Саркози не верује да је тотална интеграција могућа са 33 или 34 земље, када и земље Балкана приступе ЕУ. Земље ЕУ које су изван зоне евра, пре свих Британија, упозоравају да се не ствара “клуб унутар клуба”, док они презадужени, као о што је Грчка причају о завери да се уништи евро, а створе механизми за спас како би наметнули вољу државе над “шпекулантима”. Европски комесар Жозе Мануел Барозо тврди да јединствена унија “остаје најбоља шанса за напредак”, скрећући само још више пажњу на немоћ да се артикулише прави “рецепт” за очување јединства, када већ постоје “потклубови” окупљених у шенгенској зони и групи евра, као и крупне економске пукотине између “мотора” и посусталих локомотива европског воза. Тако се открива права природа европске кризе и отвара простор за тест политичких елита. Пример Грчке најочигледније показује како елита може да спасе европски концепт, као и своје интересе, само преливањем трошкова на широку публику, популарно речено, народ. Проблем је, међутим, што то подразумева масовно смањење животног стандарда за стотине милиона грађана Старог континента. Управо то знатно слаби кључни аргумент за постојање уније. Веровање да се актуелна економска криза Старог континента може решити са постојећим структурама ЕУ, које су до сада, углавном, добро функционисале, додатно се топи са сваком новом економијом еврозоне на чија врата закуца наплата превеликих дуговања. Идеја најмоћније еврпске економије, Немачке, која добија на замаху, да се кредиторима у Европи да моћ надзора над економским одлукама задужених, значи много веће задирање у суверена права држава, које чланице Уније љубоморно чувају, посебно када је о финансијама реч. - Губитак суверенитета због економског напретка можда би и могао да прође у Европи. Али, губитак суверенитета да би се плаћали дугови европским банкама, идеја је коју је много теже продати - примећује америчка обавештајна компанија “Стратфор”. Владајућој гарнитури, углавном проевропских политичких елита, додато је недавно значајно појачање у, дуговањима тешко погођеним, Грчкој и Италији. Експерти са искуством у централном банкарству, чланови глобалне Трилатералне комисије, постављени без избора да спроведу строге, и судећи по уличним демонстрацијама, непопуларне мере штедње, већ су у појединим круговима окарактерисани као “директори држава”. Уочи избора који 2012. и 2013. године очекују Француску и Немачку, они су она проевропска снага која би требало да, стишавањем кризе, дају ветар у леђа снагама које би требало да очувају, и евентуално по новој мери преуреде, европски пројекат. Али, економски потрес великих размера који је захватио Стари континент, прети легитимитету ових снага, откривајући све мањкавости још од стварања ЕУ - од кризе европског идентитета, ограничења суверенитета, до фискалних и проблема са имигрантима којих је сваке године за милион - више. Можда се управо на питању растуће имиграције, којом су политичке елите подстицале економски раст, занемарујући незадовољство грађана и стварање културних тензија, виде размере размимоилажења народа ЕУ и њихових власти. Етничке и расне тензије, у комбинацији са оштрим мерама штедње, налик су темпираној бомби која лако може да експлодира пред вратима владајућих елита, отварајући широк простор евроскептицима и антиимиграционим снагама. Управо су знаци бујања таквих партија на европском континенту највећи изазов за преживљавање јединственог европског пројекта. http://www.novosti.rs