22.11.2011
Балкан » Јутарњи лист

Etleboro
Албанци су почетком 90-их хтјели да убију Милошевића. Атентат је спријечио најпознатији терориста свијета! Детаље о учешћу Шакала изнио је некадашњи начелник Обавјештајне управе српске тајне полиције.
Венезуелац Карлос, правим именом Илич Рамирез Санчез , најпознатији терорист свијета, познатији као Шакал, којем се ових дана суди у Паризу због четири бомбашка напада на возове у Француској 1982. и 1983.године када је убијено 11 и рањено 100 људи, негдје почетком деведесетих година спасио је тадашњег предсједника Југославије Слободана Милошевића од атентата, пише Слободна Далмација. Детаље о учешћу Шакала у спашавању Милошевића у својој аутобиографској књизи, необичног наслова “Анатомија глобалистичког смрада”, износи Драган М. Филиповић, некадашњи начелник Обавјештајне управе српске тајне полиције и својевремено кандидат за првог човијека српске Удбе. Сам Филиповић је особа интересантне биографије који је дуже вријеме живио у Кини, ученик је чувеног будистичког манастира Шаолин и мајстор је борилачких вјештина. У својој књизи говори о шпијунским и обавјештајним акцијама српске тајне полиције, српским политичким сплеткама, а посебно се разрачунава са невладиним организацијама за које каже да су “класичне плаћеничке организације западних влада”. Милошевића су, према свједочењу Филиповића, хтјели убити Албанци негдје почетком деведесетих година. За ту су намјеру ангажирали “Гвоздену колону” која је била мрежа Царлосове тајне револуционарне армије и која је дјеловала у Румунији и Мађарској. Та Карлосова мрежа распала се послије пада Берлинског зида и многи припадници те Карлосове организације или су убијени, затварани, или су постали плаћеници нових власти у државама источног блока. “Гвоздена колона” се преметнула у класичну криминалну организацију, сазнања су са којима располаже Филиповић. Сазнавши за тај детаљ, да је “Гвоздена колона“, којој су Албанци платили готово пун тражени износ за атентат на Милошевића , била у саставу револуционарне мреже Карлоса, тајна полиција из Београда потегла је своју ‘везу’ како би дошла до Карлоса. То и није био тежак посао, јер је познати детаљ да је Карлос био од раније и плаћени убојица тајне полиције бивше Југославије. Био је коришћен и за обрачуне са усташком емиграцијом, а за те услуге мирно се одмарао у Дубровнику, Сплиту и Загребу, уз Титов ‘благослов’. Јовица Станишић, данас хашки оптуженик, у вријеме Милошевића први човијек његове тајне полиције, управо је особа која је 1975. године, као обавјестајац Титове тајне полиције, у београдском хотелу “Метропол” ухапсила Карлоса са још четворицом високих функционера југославенске тајне полиције. Наводно је тада њемачка тајна полиција управо имала намјеру да се Карлос ухапси у Београду како би се Јосип Броз Тито могао окривити као заштитник терориста. Нјемачки обавјештајци су и дојавили тадашњој југословенској тајној полицији да Царлос под туђим именом из Цириха долази авионом у Београд и да одсједа у “Метрополу” те је тамо и ухапшен. Кажу - у пиџами. Како је то обично бивало око Карлоса, био је ухапшен, али након “мига са високог мјеста” и пуштен, па је као наводни радник једне југославанске грађевинске компаније одлетио за Ирак. Судећи према времену када је Милошевићева тајна полиција деведесетих дошла преко своје везе до Карлоса он се могао налазити у Судану, гдје је пристигао из Сирије и Картума и чекао операцију тестиса у једној од суданских болница. Ако је тако онда је то било и непосредно прије његовог хапшења у Судану, када га је ухапсила француска тајна полиција и највјеројатније уз сагласност суданских власти скривеног у врећи пребацила у Париз. Карлос је, заједно са својим командантом организације Јоханесом Вајнрихом, који данас лежи у неком њемачком затвору, увјеравао Милошевићеву тајну полицију да никада не би убили ни једног комунистичког лидера, а понајмање Милошевића. Поручили су старом знанцу Јовици Станишићу, или некоме у тајној полицији у Београду, да немају више утицаја на “Гвоздену колону” али су нашли начина да помогну и спасе Милошевића од атентата. Послали су у Београд имена, надимке и низ података о припадницима “Гвоздене колоне” али и бројеве рачуна преко којих су Албанци платили за наручени атентат. “Гвоздена колона” је одустала од атентата, а Драган М. Филиповић нагађа да је то можда ипак због Карлосовог утицаја на њих, а можда и због тога што су сазнали да Милошевићева тајна полиција има податке о њима и да би на сваком граничном пријелазу рискирали да буду ухићени. Јутарњи лист