22.11.2011
Балкан » http://www.blic.rs

Etleboro
Добро дошли у Европу 2021. године! Прошло је 10 година од велике економске кризе, а Србија и Хрватска су увелико постале део уједињене немачке Европе, нове форме европске заједнице настале изласком Велике Британије и скандинавских земаља из тадашње Европске уније, деценију раније. Ово је визија Најала Фергусона, професора историје на престижном Универзитету Харвард у Сједињеним Државама, коју је он у форми ауторског текста објавио на сајту „Волстрит џорнала“ (Wалл Стреет Јоурнал). Фергусон се у свом сценарију не бави сувопарном геополитиком и не претендује да са апсолутном тачношћу предвиди развој догађаја, већ духовито, повремено иронично и цинично, упозорава на то да будућност Европе, под одређеним условима, може изгледати много другачије него што бисмо икада могли да помислимо. Текст је за кратко време постао најчитанији међу европским посетиоцима сајта „Волстрит џорнала“.
Како изгледа 2021. у очима професора Фергусона? Европа је подељена у четири блока: Русију, Велику Британију, Нордијску лигу и Сједињене европске државе, практично ушушкане испод крила моћне Немачке. Велика Британија је иступила из Европске уније након што је премијер Дејвид Камерон, који 2021. почиње свој четврти мандат, попустио пред евроскептицима у својој странци и расписао референдум. На крилима лондонских таблоида, британска јавност је са 59 одсто гласова изабрала напуштање ЕУ. Као последица, Енглеска је постала омиљена дестинација директних кинеских инвестиција у Европи. Инспирисани изборним успехом популиста у Финској, Швеђани и Данци су одбили немачки предлог за заједничко спасавање пропалих економија јужне Европе. Норвежани убрзо предлажу стварање Нордијске лиге, којој приступају Шведска, Данска, Финска и Исланд. Коалиција око немачке премијерке Ангеле Меркел није могла да преживи европске потресе и поражена је на изборима 2013. године. Нова социјалдемократска влада је наставила с политиком ширења ЕУ, али с много више отворености и ентузијазма, убедивши, напослетку, преосталу 21 чланицу ЕУ да уђу у нове Сједињене европске државе (СЕД) већ 2014. године. С приступањем шест преосталих земаља бивше СФРЈ - БиХ, Хрватске, Косова, Македоније, Црне Горе и Србије - СЕД сада имају 28 чланица, чак и више него ЕУ пре кризе. Белгија се распада на фламанску и валонску државу, што значи да СЕД сада имају 29 чланица. Последично, седиште СЕД је премештено из Брисела у Беч. Евро је још жив, мада се новчанице ретко могу видети у оптицају захваљујући напретку електронског плаћања. Немачки званичници узбуђено разматрају нову конференцију на Јалти, на којој би источна Европа била подељена на руску и европску зону утицаја. Професор Фергусон, напослетку, даје суморну визију израелско-иранског рата 2012. године, који ће се отети контроли САД и, последично, уништити шансе председника Барака Обаме да буде реизабран. Али... „У последњи тренутак, дипломатска интервенција Сједињених европских држава спречава сценарио којег су се понајвише плашили Немци: израелско посезање за нуклеарним оружјем. Говорећи из новог седишта министарства спољних послова СЕД у Бечу, европски председник Карл фон Хабзбург поручује на таласима Ал Џазире: ‘Најпре смо страховали какве ће последице скок цена нафте имати на наш вољени евро. Али сада нас је, изнад свега, уплашила могућност радиоактивних падавина на наша омиљена одмаралишта’. Данас, 2021. године, Фон Хабзбург може да буде само поносан. Не само да је евро преживео него и зато што се Хабсбуршко царство редизајнирало у Сједињене европске државе“, пише у свом стилу професор Фергусон. Круг историје се затворио. http://www.blic.rs