11.12.2011
Новости » Политика

Да ли ће се поново „ресетовати” односи Вашингтона и Москве. Америчко-руски односи поново су у деликатној фази, после вербалних варница које су потекле од председника Путина, као одговор на примедбе које је о минулим изборима дала државна секретарка Хилари Клинтон. Мада је реторика са америчке стране приметно уздржанија, у овдашњим медијским анализама помиње се могућност новог ресетовања већ „ресетованих” односа Вашингтона и Москве. Преовлађују, међутим, процене да је реч само о пролазној бури, јер „Путин тражи жртвеног јарца” (наслов уводника „Њујорк тајмса”), за драстично опалу популарност своје партије и протесте који се после избора одржавају у Москви.
Путин је шефицу америчке дипломатије оптужио да је њена оцена да прошлонедељни избори „нису били ни слободни ни поштени” била „сигнал” за неке унутрашње снаге у Русији, чији су лидери тај „сигнал чули и почели да делују у садејству са америчким Стејт департментом”. Његова примедба је била и да је америчка оцена изнета и пре него што су им стигли извештаји посматрача. Клинтонова, која је у Бриселу присуствовала састанку шефова дипломатија земаља НАТО-а, покушала је да својом другом изјавом не распирује ватру, али није ублажила критику онога што су, по њој, биле изборне нерегуларности. „Ми ценимо односе са Русијом”, рекла је, „али у исто време сматрамо да је забринутост коју смо изнели о изборима била добро утемељена.” Тачно је да је америчка државна секретарка први коментар о гласању у Русији изрекла само дан после, у понедељак, али пошто су посматрачи већ обелоданили свој прелиминарни извештај са налазима и „структурним проблемима” у изборном процесу, али и о примерима „пуњења” гласачких кутија гласовима за владајућу партију, понекад и у присуству много сведока. Клинтонова није директно полемисала са Путином, после његових примедби одговорила је формулацијом да САД, као и многи други широм света, дубоко верују у демократију и људска права. „То је део онога што смо ми… Залажемо се за права и аспирације руског народа да напредује и за себе обезбеди бољу будућност и надамо се да ће се то обистинити у годинама које предстоје.” Слично становиште заузела је и Бела кућа: „Кад се људска права крше у Русији или некој другој земљи, ми на то указујемо”, рекао је Обамин секретар за штампу Џеј Карни. Овде није оспорено да је Голос, једина независна организација за мониторинг избора, која се нашла на мети Путинових критика, примао донације из Америке и Европе. Али, како у свом уводнику објашњава „Њујорк тајмс”, Русија је као чланица ОЕБС-а прихватила да страни и домаћи посматрачи верификују изборни процес. Према анализи „Вашингтон поста”, Путинови коментари представљају „ескалацију” у иначе сталној размени критика између Москве и Вашингтона, разним поводима, а последњих недеља пре свега због различитих оцена о мотивима и дометима америчке ракетне одбране у Европи, која се последњих година шири и на некадашње чланице Варшавског пакта, као што су Пољска и Румунија. Та ескалација се, међутим, ставља у контекст унутрашње руске политике, јер је, према тумачењу „Вашингтон поста”, Путину стално неопходан непријатељ као „штит”. Неко озбиљније погоршање односа овде се ипак не очекује, а поготово не призива, с обзиром на то да су САД од „ресетовања”, обављеног у првим месецима од Обаминог уласка у Белу кућу, имале опипљивих користи. Русија је постала партнер у борби против тероризма, постигнут је нови СТАРТ споразум о ограничавању стратешког нуклеарног наоружања, а оно што је у овом моменту Америци најважније, то је коришћење руске територије за снабдевање својих трупа у Авганистану, што постаје све неопходније с обзиром на несугласице које Вашингтон све чешће има са Пакистаном. Из овдашње визуре, Путинове невоље су почеле 24. септембра, када је Дмитриј Медведев нацији саопштио да ће председничку фотељу вратити свом политичком ментору, који ће се кандидовати за нови шестогодишњи мандат шефа државе на изборима у марту 2012. Како процењује „Вашингтон пост”, обични Руси, који „прећутну сагласност Путиновом ауторитету дају тиме што га игноришу, били су увређени што је њихов пристанак на то схваћен као подразумевајући”. М. Мишић Политика