11.12.2011
Глобус » Политика

Etleboro
Британски премијер Дејвид Камерон остао усамљен у одбијању да прихвати промену уговора ЕУ којим се уводе нова фискална правила.Тачно на 20. годишњицу првог нацрта уговора из Мастрихта којим је уведена монетарна унија а Европска заједница прерасла у Европску унију, лидери ЕУ су исписали нацрт једног новог уговора који их засад више води ка поделама него ка још јачем јединству. Британски премијер Дејвид Камерон остао је практично једини лидер ЕУ који у потпуности не жели ни да разматра оквирни договор о споразуму којим европски лидери желе да допринесу решавању дужничке кризе у еврозони.
Жучна расправа која је трајала десет сати у ноћи између четвртка и петка није била довољна да се постигне консензус двадесетседморице око немачко-француског предлога да се промене споразуми ЕУ тако што ће се увести аутоматске санкције за оне земље које наруше одредбе о максималном дефициту у зони евра, изузев ако се три четвртине држава изјасне против тога, као и да ново фискално правило о уравнотеженим буџетима буде унето у националне уставе. Јуче ујутру је план о решавању кризе прихватило 17 чланица еврозоне и још шест чланица које нису у подручју евра. Око поднева су се и лидери Чешке, Шведске и Мађарске сложили око тога да размотре прихватање овог корака али тек када о томе буду расправљали њихови национални парламенти. Тиме је једино Велика Британија остала ван овог договора. Ипак, и изјаве лидера осталих држава чланица ЕУ које су ван еврозоне поново повећавају шансе за стварање такозване Европе „на два колосека”. Премијер Шведске Фредрик Рејнфелт је после јучерашњег састанка указао на то да се његова земља највероватније неће прикључити споразуму. „Било би веома чудно потписати уговор који нас третира као да смо земља еврозоне. То никада није био наш циљ”, рекао је Рејнфелт. Договор о фискалној дисциплини се сматра кључним, првим, кораком пре него што Европска централна банка (ЕЦБ), Међународни монетарни фонд и други пристану да повећају финансијску помоћ земљама попут Грчке, Италије и Шпаније, које имају велике дугове и неодрживе трошкове задуживања. На самиту је договорено да почне да функционише Стални интервентни стабилизациони фонд (Европски механизам стабилности познатији као ЕМС), у коме би било 500 милијарди евра. Председник Европског савета Херман ван Ромпај је рекао и да ће државе, према новом договору, обезбедити 200 милијарди евра додатних средстава за Међународни монетарни фонд. Председник ЕЦБ Марио Драги похвалио је постизање договора, изјавивши да то представља корак напред према строжим буџетским прописима, које је оценио неопходним ако еврозона жели да изађе јача из двогодишње кризе. Немачка канцеларка Ангела Меркел је на конференцији на завршетку самита рекла да се овим споразумом иде „корак по корак до стварања праве фискалне уније”. „Ми ћемо остварити фискалну унију. Имаћемо евро као валуту у оквиру стабилне уније. Имаћемо јача правила за буџетски дефицит чланица еврозоне”, рекла је Меркелова. „Увек сам говорила да је потребно да 17 држава еврозоне поврате кредибилитет. Мислим да то може да се деси и десиће се са данашњим одлукама”. Коментаришући став појединих држава које се противе томе да се европским институцијама да право да проверавају да ли су национални буџети у оквиру прописаних лимита, Меркелова је рекла да „државе задржавају суверенитет у одређивању националних буџета, али се не може дозволити да крше правила”. Камерон је захтевао да се британско финансијско тржиште заштити од планираног пореза на финансијске трансакције, али дуо „Меркози” није пристао на тај уступак. „Никада нећемо приступити еврозони. Никада нећемо одустати од суверенитета, као што морају земље како би приступиле фискалној унији”, рекао је Камерон. Француски председник Никола Саркози је навео да би желео да у нови споразум буду укључене све државе чланице ЕУ, али да то није могуће због позиције Британије. Он је изјавио да је Камерон изнео неприхватљиве захтеве, али да би нови споразум требало да буде спреман до марта следеће године. Британски захтев да буде изузета од одређених финансијских прописа, како каже Саркози, „нисмо могли да прихватимо, зато што недостатак регулативе изазива садашње проблеме”. „То је избор наших британских пријатеља и ми то поштујемо, али они такође не могу нама ништа да пребацују. Не може се с једне стране захтевати клаузула како се не би увео евро, а с друге стране тражити да се учествује у свим одлукама које се тичу евра, којег не само да не желе, него га и критикују”, био је изричит Саркози. Прва реакција тржишта на вести из Брисела је била млака, тако да акције на европским берзама углавном стагнирају. Међутим, аналитичари очекују да ће овај историјски самит ЕУ тек донети своје последице, а једна од могућих је много израженија подела на два блока држава чланица. Ненад Радичевић Политика